Дело

Новога Града, Рнбника Озља и Карловца ет кајкавци. — Негда је т целој овој области становао хрватски жпваљ, али је од XV в. насељен велнким делом ,влашкнх“ ускока православпе вере. Величина је области, ко.јт писац оннсује, 4020 хв'Ј, насељена са 183.776 ст, У пределима око Куие становаше V римско доба народ Јапида, а на И. преко Купе народ Брајце, којим се именом н данас назива један део становннштва око Гибннка н Озља. Многобро.јне справе од камена сводоче о овдашњнм људским насеобинама из преисторнјскога доба, а многн римски споменнци о јаким римскнм колонијама. — Кад су Хрваги дошлн без сумњо су најпре населили пределе око Купе п Корапе. Самосталпа хрвагска држава беше већ у време банова, на и доцније за краљева домородаца, иодељена на жупе, те већ у XII в. имамо внше жупанија: иодгорску, међу Купом и Савом, горичку, на југу од Куп.е и горску, на југт од Купе, а нсточно од горичке. За нас је од ннтереса горичка жуианија; крајем XII в. помпње се горичкн жупан Стјепан, праотац славних Бабонића. II ова је, као п свака друга жупанија, имала свој утврђени жупаннјски град ,са81гшп Сгохасепзс*. Све до 1825 г. беху кнезовп Бабонићи најмоћннјн господарн у горичкој жупанији, која је 1380 пристала Стјеиану Франкопану Крчкоме. Горичка се жунанија делила на слободне општнне, т. з. „браства племенитпх људи“, т. ј. под управом Феудних господара На челу њихову бно је „судац браће“ („ји<1ех ^епегаБоша Је...“) кога бн илеме својевољно изабрало. Своје састанкс и зборове држало је племе код цркве у клупама, и на њима је цело племе већало о својим пословима. Доцније је племенекн главар пмао јаког угнцаја на тим зборовима, те ннсу бнли онако слободни као пре. Хрватске исправе, које је судац давао, пнсане су све до XVI в. глаголицом. Слично уређење бнло ,је и у осталих племенскнх заједница. Још п ово да додамо: размприце, ко.је се нису могле решитп на племенском „справишћу н суду“ поднашане су бану, иа ако их пи он није могао решнтп, он би бирао нарочнте судце из тога илн из осталнх племена. У овој жуианији особито .је било засгунљепо племе Ратетпћа н Катетића, а много мање Магораћа, са Бабоннћима и Томашићима. Свако је нлеме имало свој град: Ладиховићи град Кремен, Клокочани-Клокоч, Горичани-Горицу. Па н саме племепске породице: Огмићи град Отмић, Војковићи-Војковић (на Глнни), Тушиловићи-Тушиловић Томашићи — Бегај н г. д Градови су и добили ичена од тих породица. Овако илеменско уређење пропаде навашм Турака у XVI н XVII в. и влашћу крајншких госнодара, у Лоје се нретворише стари племићи. Између многих онштина (преко 20) иа.јважније су: Драганић, Купчииа и Крашић, у сгаро.ј подгорској жуианији. Уређсње је јвихово било у главном исте, само што се овде судац звао н „рихгаром* нли „жупаном“. Нема сучње да су ове општине имале и сво.је парочнтс законе, по ко.јима се <'мп.1<>. ( општннским иметком раснолаже цела општина, без суделовања самога Феудалнога госиодара. Сваки пак правни носао склапап је