Дело

КГНТНКА И БНБЛПОГРАФНЈА 1 Г1*'* I / •> иред судем. Свакако су опе општине пре слободннје н самоста пшје бпле. но што нам се показују, кад нх у листинама нрвн пут сретамо. Њнхове дужности беху много дакше и сношљивије пре XVI в. У ономе пак веку ФранкопаДи н Нвкола Зрдњскн Сигетски зем.ву н имања иоделише на мања Феудпа добра својим рођадима и заслужним јунацнма, алн тиме н независност тих општина нропаде. Било је и онштина неплемићских које су се звале /ропшшпказЦ „сњез* илн .ћовркез", а ухрватским иеиравама ,руг§апб^/'^риг^аг1“. На челу оваких оиштнна беху судци, које би бирали сваке године, у иочетку са свим слободно, а додније су дотврђивани од земаљског господара. Оваке општине морале су давати некп део прнхода краљу нли властелн. Ну оне су н то мало самосталности губиле нз дана у дан, док им не остаде само име „племените пургарије“. У оиште је положај кметова у XVII в. био нееносан, и с њима се често нута нечовечно поступало (многи су и по тамницама скапавалп). У пределима око Купе било је већ рано тргоеа. од којих су у XV в. најбоље цветали: Скрад, Благај п Липа. Тргови су били својина опога града — то је обпчно — уз који се налазе, ма да је бнло случајева да је доходак трга припадао једном док је трг био својина другог господара. После пораза код Никопоља (1396. г.) почеше нападн турски на ове пределе. који су с тога и онустели. Међусобие размириде међу племенима још су већма помагале успеху Турака. У опустелим пределима завлада крајишка управа. ,Блашкм “ (српски) ускоци сташе бежати испред турске силе из Босне и Поуња и већ око половине XVI века такви католички Власи населише Прплишге п Розопајнпк (нза Рпбника). То насељавање, на штету строседелаца, настави се и кроз XVII п XVIII в. За овим писад прелази на излагање исгоријске судбине појединих знатннјих градова, али веома дегаљно. Ми ћемо на овом месту навести важније податке (географско-исторнјске) о свакоме од њих. БариловиК, на ЈЗ од Карловца; око града је село истога имена, са 414 ст. католика. Име је добио од породице, чија је својпна био још у средњем веку. — Цетин, на по часа од босанске границе , на вису, са чије су западне стране Плоча н Цетинско Било. На месту некадашње вароши сада је село Цегинско. Много је веће село на Плопт, поврх Цетниа, које се н данас зове Цетинскп Варош. Оба имају 119 кућа п 1143 ст. (већина католнци). Стари град Турци зваху ,Дренђулом“ (»дубокн бисер*). Бегај, на Шпшачкој Главици; првн пут се помпње тек у XV в— Благај. на Корани, у старије доба иознат под нменом „Благајски Турањ.“ — Босиљево. Места Босиљева данас нема, али се тако зове стари град и цела жупа босиљевачка, која броји до 5000 ст. Предео боснљевачки је већим делом кршевиг, а што има поља, има их међу кршем. Овај предео просецају две косе, Дружац и Превес, које га деле на двоје. Међу косама су нижа брда: Градишко и Резина, у чијем су подножју зидпне старога града Босиљева. Недалеко је од града иут> којп .је прављен за време цара Карла VI радн трговине између Карловца п мора, алн је