Дело

КРИТНКА 11 БИБАИОГРАФИЈА 175 Петроие Горе. — Рибник, средиште т. зв. Брајада, у додини потока Обрха ко.јп пред градом нрави халн рибњак, који је негда био већн и од кога је и град,» без сумље добио име. Око града су куће села Рибника. Северин* ну Кутш, близу места Кланда, град и с.ело са 27 кућа; град датира јбш из средњег века. — Скрад, над Кораном, на стеновнтом н шнљатом одУанку Скрадске Горе : овај је град прастарп, постојао је ваљда још у Јшме^о доба. — Негда је међу Купом н Петровом Гором био град н моСтхз^теничњак. данас је град познат под именом Рокни&ева Градина. а место под пменем Сјеничак. Околина сјеннчка веома .је родна и богата виноградима; земљнште је брежуљкасто, а испресецано многим долинама, којима теку бујнп лотоци. Стеничњак се и нрвп лут помиње у једној листини од 1299. г. — На јужној странн карловачке границе је место Шварча која данас има 595 ст. — Над Мријежницом, на 2 часа од Карловца, налазе се развалине старога града Звечаја. Разуме се, да у овако кратком реФерату нисмо могли изнети многе ннтересне податке, којнма је књига обилата, те с тога ову књнгу и преиоручујемо свакоме ономе, кога заннма историја ових крајева. Што се тиче самога издања, оно .је донста веома укусно и с лепнм илустрацијама. Војнслав Снмоновић Поводом критике на књигу : Пспхологпја Гомнла. Имајући и неког малог ирава, да узмем у одбрапу једно и своје н туђе дело, а рачунајућн на гостопрнмство поштованог уреднпштва Дела. слободан сам молити за пријем ово неколико врста. Одмах имам да додам да кад н не бн горња крптнка нмала знатан део онога, што се Француски каже Мге е!а1а§е, не бнх закндао ни заслугу ни задовољство г. критнчара, које је имао и у намери и у начпну нзвођења своје крнтике на Психолошју Гомило. Критика његова нде у два правца. Један се гиче превода, дакле и преводноца; другн се тиче дела, дакле писца. Како се преводнлац н у овом другом делу, избором превода, идентиФикује с писцем, то он нма да прими и другп део замерака, које се односе и на само дело. Драговољно прнмајући и једно и другој, на нстакнутије замерке имам да одговорим : Прво у погледу превода. Знајући да се нп један превод не може поклапати тачно са оригиналом, која немогућност знатно потиче и нз разлнке у савршенству самих језнка н њнхове конструкције, сваки ће беспристрастан, одмах то правн.10 прнменптп п на овај превод, који је већ самим тим другојачији од •оригинала. Баш сам Ле-Бон, у другој глави, књпзи II сво.је Психологије. где говори о уображењима, речпма н Формулама (§ 1.), скреће пажњу на то, да је ^потпун превод с једног језика, нарочнто, ако су у питању мг>-