Дело

176 д е л о твн народи, ствар са свим немогућна,“ наводећи и узроке гоме. С тога можда н пе би било чудпо, да је г. крититар учинио у немачком, н. пр. ону за Немца веома осетну грешку, коју је — хотећп ваљда да се мало нашали на мој рачун — учинно узречицом „тсо с!ег На«’ ће^гаћеп Не§1!“ док, међу тим. ,с1ег НаГ јт РГе6'ег“ вели Немац; а оно што је г. критичар хтео рећн, каже се: На (илн луо) с!ег Нит1 ће^гаћеп.“ Један цнтат — п већ једна погрешка. Далеко сам ја од тога да овим браннм лефинитивне иреводилачке омашке. које бн ма који критичар нашао, п које је овај г. критичар нашао. Ово дана (18. децембра) навршује се година дана, како је био свршен овај превод. То .је било после осамнаестомесечног учења, почев бд азбуке. Кад бнх ја исто дело сад преводно, знам, да би многа мсста м Другојачије испала, као што знам, да ни овим преводом нн.је мисао дела. опггећена. Дело Густава Ле Бона, и његова мпсао добро су схваћене. 11 сам можда осећајућп мпстичпу натегиутост сво.је оцене, г. критпчар ,је ублажава снисходљивом условном иапоменом ,ако му међутпм ја хтеднем признати надлежносг у овој ствари“ (т. ј. знању Француског језпка. боље од мене). Гекох већ. да сам самоук, н то скорашњи, н да као такав немам ирава, у иогледу знања Францускога језика, правитн упоређење између себе и г. критичара, бар до бољих прплпка. Али, ако би I’. критнчар са истом толеранцијом бно вољап да се оцењује овде апсолутна компетенгност илн .надлежност* њсгова. то бих већ и ја морао скренутн пажњу другој једној, не мање комиетентној реценсији његовог једног нревода, у којој је та „падлежност* мало оштећена, али увек довољно толико, да ублажи ону категоричну поруку, коју мени добацује г. кригнчар, да ја писам још добро изучио Француски .језик. Но. како је тешко битн критичар, ја морам, за доказ тога, навести и овај мали павод нз саме крптикс г. др. М. Р. В. Он наводи н следећу реченицу из оригипала (стр. 3.), и превода (стр. 9.) Психологије Гомила; Е11е (1а уо1х Дез Гои1е8) сИсГе аих Он налаже и^аревима како да се го1.ч 1еиг сопбиИе, е! с’е«1 е11е ци’ Цз понашају, а они се груде да чују 1асћеп1 сР еп!:еп(1ге. тај глас. Г. критичар, као п свуда, н овде је иропустио да каже како он мислп, да треба иревести ову реченицу; али нодвлачењем речи .царевима“ и .чују, бнће да њима замера. Давидимо, колнко и с правом! Буквално узето .го1з* значи .краљевп1*; а реч .еп1ет1ге“ зпачп, саслушати , нјјимогити; разумети. по.јмити, а п мислити, најпосле, саизволети нли нристатн на нешто. Од ових значења ваља тражити прнлагодно; алп. како је онде ]»еч о гласу (уојх Јез Гои1ез) то ће бнти, да овде и немамо нзбора, већ да глагол еп!еи(1ге преведемо са чути, је}» се глас у првом реду чује; а за цареве и краљеве то је главно, да чују тај глас, п да према гоме удесе своје нонашање. Г. критичар има нуно право, што реч ,гсч“ преводи са .крлљ* а у множинп .кра.т,евп“. То п јесте буквалпи значај њнхов. Алп,.