Дело

КРИТНКА И БИБЛИОГРАФИЈА 177 он нема ипак ни у колико право, што замера моме преводу овс речи са цареви, ма да сам ја и онда знао. и сад знам , разлику између речи 1е го1 и 1’етрегеиг, као што сам у стању да, сем превнђења у брзини. разликујем реч 1пт181:еге (министарство) од т1п18<те (министар), п т. д., које се такође џ^лазе у речима,- где се праве замерке. Али, ја сам реч .го18нревео са цареви, што — имајући тиме да се изразе оличење силних овога света — то бол>е одговара мисли, која је садржала у горњој реченицич а 1Ц)ема српском .језику. Све наше приче ночињу речма: ,Био .једап ’ца'р~. .■ Али, оставимо приче, узмимо што позитпвније. То иозитпвнпје без сумње је Св. Писмо, чији је Француеки текст јамачно разгледао кадгод и г. критичар, као ваљда и српске преводе од Вука и Даничића. Свуд, али свуд речн ,гог* п „Кбт§“ из немачкога и Француског текста Св. Писма преведепе су српски са цар. Ако ми је где испало за руком. да се сложим са преводом Даничнћевпм, то ћу; из доста појмљивих разлога прежалити, ако сам се, ири свима побројаним „манама- мога нревода, разишао — са г. Весннћем, чак и на тај ризик, да он евенгуалне своје 1етеп1аНоп8, не хтедне ми ни овога пута признати као добро нреведене са речју „тужаљке*. Сад, што се тиче самога дела. Критнчар замера, онако нзмеђу редова, што сам ја, у преводу, напоменуо: коме, од представнпка ннтелигенције, може Психологија Гомилх битн корисна. а људима од политике у оиште. Не знам, коме би, доиста оваква књнга и бпла толико корисна као људма, који се баве политпком п ко.јнма су организоване политичке гомпле кад циљ, кад средство. Но м сам је г. критичар потро ову замерку, сматрајући, нешто даље у својо.ј критици. да се .такви радовн у мале п нове књижевности преводоједино за часопис или подлиске иолитичких листова*, а .врло ретко, као засебна књига*. Дакле излазп. да ја нисам требао Психологију Гомнла .нарочито* намењнвати људма од полптпке (како сам рекао у преводу, и образложио) — али .је дело инак. н то .једино* за нодлпске иолитичких листова. Нелогнчност је овде прилично видна; но то није најмања супротност у мислима и речима г. крнтичара. Он налази, даље, да Психологија Гомили „ни.је нова студија* како сам ја у предговору тврдио — већ .први покушај студије те врсте,“ као да се у иридеву .кова* студпја не оличава и иокушај, или обратно, као да .покуша.ј* већ самим тпм нпје нешто ново, ако је г. критичару драго да се играмо речима. Тврдећи, да је то' нова студпја, ја сам иоред гога што је она за сриске читаоце и сувише нова — тнме остао у оквпру онога. шго је о томе сам аутор, на завршетку Пристуиа у своме делу, н о своме делу рекао. II ја мишљах, а вероватно да их има доста^. којн тако мисле: да је оскудноме у литерарном смпслу — а у земљи полнтичких покрета и јавног живота, где су за много што шга носноци разне когерије гомпла — овако једно дело псто тако .добро дошло* као н ономе, који их има сувнше. Но ово, што довде наведосмо, није све што. Дело XIII 12