Дело

КРИТИКА И КИИЛНОГРАФИЈА 179 Исихологија Гомила, еа основном мишљу евојом, нн више ни мање, но просто опасна књига. Али то баш и јесте оно, што је овде управо парадоксално,, да. приврженик једне од великнх наших домаћих органнзованнх гомнла, одбија тако науку, која нружа кључ за њихово разумевање и нзриком^е нрибојава од умножавања н превода и таквнх књига и превода. Ограннчићу се, да само кажем. да наука не зна за цнлисходности; опа зна сам.о за исгине. Наука је дрзнула да се позабави ггореклом човека, в&таКнста наука хоће да исиита н духовну висину, нли ако хоћете и ннзнну, гомила, не брннући се, хоће ли се оно прво допасти богословима, а ово друго политпчарима. Па, као год што Дарвинова теорија о .ностању Фела није деградирала човека, исто гако и анализа коју садржи Нсихологија Гомила, сводећи њихов интелектуални инво на извесну меру. не одузнма им ништа од њнхове важности. За то гомиле пеКе ирестати бити силе иувог реда и у иолитици и у историји. На иротив, овом се студијом те силе откривају. А моје не може бити, да учим ни приврженике нн противнике Психологије Гомнла, какве ће практичпе закључке сваки за се отуда извести. Желео сам само да томе лепом проучавању Гомила п у нас дадем, овим преводом. један ослонац, не држећи, како г. критичар вели, да сам тиме пронашао баш „камен мудрости" за сва времена алн се ту доиста може наћи и по неки утук многој, можда не ненамерној - - лудости у свету. На послетку, г. др. Мпленко Р. Веснић нашао је за нужно, да се пзразн у својој критици, е ће му она „навући неку срџбу“. У одговору на то, нек буде само још ово речено. Кад је та Фамозна критика имала угледатн света, писац њен. г. др. Миленко Р. Веснић, нашао ме је, и дао ми на повољно знање: како ја „нећу бити њнме задовољан....14 — А за што. молићу У — уиитао сам га ја. — Па, ја сам написао кригику вашег превода, и нећете битн њиме задовољни. — Молим, то је еагие араво\ рекох својем уваженом г. критичару, без икакве „ерџбе“. Но, саистим основом држао сам: да је, гтосле онакве употребе тога његовог арава, и овај мој одговор био за ме категоричка дужност. За остало пак, котт! геК, коттГ ка!ћ ! ) Београд, Децембра, 1896. Жив, Живановић 1) Део овај одговор, чији је завршехак нетачан, сведочн најбоље: како шегов писац неозбиљно узима критику. Кад г. Ж. носле наведених примера његов »г букварског прево1,ен.а има дрскости да свој превод брани, и кад он, бивши ботаничар, хоће да говори о Криминалној Антропологији и њеној вези сл Колективном Психологијом, онда ја немам ни воље ни времена да се на том пољу с њим препирем, остављајући му задовољетво да он све то зна боље од мене! Ово тим мање, што се он, сиромах, хвата за иструлеле сламке. Он тако чак хоће да ми оснори знање немачког језика с тога, што сах у реченици, којује он навео, и употребио реч „Наз“ у место >Нипс1‘‘, не знајући да је то дошло отуда, што сам се ја бојао, да се његово знање немачког не равна можда знању му Француског језика, те да па тај начин ту реченицу не схвати још као увреду.