Дело

18* Т Е Л 0 — н Француаи у Нинн), по један мађарски (Ги/јокоса) и шпашолски (Нов комад). Овога су месеца најбо.ке прошде дневне нредставе. Највнше је лалона„Јави у сну“ (709 дин.), која је давана другога дана ВожиКа, за 1 цм на „Карловој тегки“ (069’50 д.) трећега дана; најмање су дади : „Чича Томина колнба“ (317-50 днн.) и „Народни Посланпк“ (364'50 дин.). Од вечерљих представа нај боље су лрошле божићне представе: „Пут око земл>е“ (8>х8 д.)? „Французи у Кини“ (770 днн.) н „Мадам Сан-Жен“ (477 дин.) ; а нцјгоре: „Народни Посланики (38 дин.), „Нервознн људн“ (66*5<)дин.) и „Нов комади ("93'бО д.). Остале вечерње нредставе дале су, нзузимајуКи „Алпијског Цараи, који је дао 416 днн., испод четирн стотине. Нови комади у овом месецу дали су: „Ниоба“ први пут Зб6'б0 дин., а други пут 249, и „Изгуб.вени рај“ први пут 28б-50 дин. а други пут 298‘50 дин. <»д како постоји Српско Народно Позориште у Београду најмање је прихода бно дао „'/Кенски рат“, кад је у јануару 1878. даван (39’40 днн.»; а сада ето га у том надмаши у декембру 1896. „Народни посланик.4* Крагак годишњп нреглед нредстава у Нар. Нозоришту.— У 1896. години дало се у Народном Позоришту 246 представа, од којнх је 5 ванредних, 3 свечане, 51 дневна и 187 вечерљих. На дневним цредставама нгј.ано је : 19 срисхсих комада, од којих ио два пута: Граничари, Два цванцика и Иотера; 13 Француских, 7 немачких („Чича Томина колнба“ — два пута) 4 мађарска, ) руски, 1 пољски (..Госпође и Хусари“ два иуга) и 1 румунски. На вечерњим нредставама игран је : 21 срнекн комад, од којнх јс »Народни посланик* даван шест пута, „Ђндо“ и „Завет” трп мута, „Божји суд на Менднном брду“, „Маркова Сабл»а“, „Милош <4бреновиК“, „Су1,ајеи п „Тодор од СталаКа“ — два нута: 68 Француских, од којих су (авати „Тата-тото“ 7 пута, „Мамзел Нитуш“ 6 иута, „Деми Монд“, „Мадам Сан 7Кен“ п ,Мачем* 4 пута; „Ан1>ео поноКи“, „Воз за пн тљу“, »Годенове кКерн*, „/Кенскн пријаг- 1.“, „Заборавна жена“, Кокар и Бикоке“, ,.1удвик XI* и „Руи Блас“ 3 нута ; „Аретинчев сини, „Бертрам Морнари, „Две еирогице“, „Доктор <)кс“, „Јованчинн Сватови“, „Катарина Хауердова“, „11иоба“, „Пут око зем.1»е“ н „Треба лн казати“ — 2 нута; 33 немачких, одкојих »Карлова Тетка* 1 • пута, „'1’ранцузи у Кини“ 7, „Алппеки Цари, „ГрчФ Монте Христои, „Пзгубљени рај“ и „Крвава Свадба“ 2 пута ; 4 шпаљолска, од којих „Иов комад“ 5 пута; 3 ма1(арска, од којих „Рн1,г)коеа“ 2 пута; 2 руска и по један чешки(„У бунару“), енглески („<)те.и)“) и талијански („Четири жене нод једним кровом“ игран 4 пута.) Од диевних представа најбоље су нрошли: „.Тава у сну“ (709 дин.), „Доктор Окс“ (70Р5О) и „Ђидо' (700 дин.). Ирви је даван о Божићу, а друга два о Ускрсу. Најгоре : „Госпође II Хусари“ (187*50 д.) и »Црногорци* (19 дин.). — Највише је од вемерњих представа дао комад „Разбојнцци“ кад је гостовао Иса.јловнК (1220 дин.), за тим „Карлова Тетка“, кад је нрви пут давана (994 дин., у новембру дала је само 68' >0 дин.) и „Женски Пријатељи, кад је први нут игран (966 дин., а треКи нут 66-50 дин.). Најмаље је иало на „Народном 11оеланику“, кад је даван у декембру (38 дин.), а први пут (17 окт.) дмо је 967-50 дпн.; за тим на „Нрво.ј парниции (42-50 дин.) н на „Перишонову путуи (64 дин.). ЛИЧНИ ГЛАСОВИ т Инан ЦрнчпК. — Крајем прошле године преминуо је у Риму ваноник д-р Иван ЦрнчиК, који се нарочито бавио проучаваљем глаголице. <)д љега су »Крчке Старине* (КпјЈгетпГк II), у којима је огледао први да прочита натппс на башчанској илочи, „Хајз1апја роухез! кгској, озогзкој, гаК.чкој, зепјвкој ј кгћаузкој 1)хзкпрхјх“ (Рнм 1867.), „Рора Бик1јапхпа Бе1орЈ8 1 (о&а пекоИко 1 јоб пез^о ро ргерхви рора ЈегоИта Ка1е1хсаи (Краљевица 1874.). „Азетапоео хгћогпо е\-ап&е1је (Рим 1878.) и г. д. Пма љегових радова и у „Старинама“ н у „Рад\“ подоста. Родом је бно из Пољана на отоку Крку. т Д-р Емило Волф. — Пољонривредна наука изгубилаје недавно једног од највеКих посленика св >јнх. Д-р Ем. Волф, један од највеКих агрикултурних хемичара нашега дпба, многогодишљи проФесор најстарије иољонривредне академије у Хоенхајму (у Вир тенбершкој) и старешнна нол.опривреднохемијске сганице у истој школи, научник црвога гласа, ко.ји јс стекао неизмерних заслуга за пољонрнвредну науку и праксу, умро је 14. новембра прошле године у Стутгарту у својој 78. години. Д-р Волф је писац многих одличних дела, небројених расирава нол.оприврсдно-хемијске садржине ; ои јс бпо неуморни радник на испитивмљима н огледима, његовим радовима толикоје обогаКена пол.опривредна наука, колико ничијин после Либига. Он је један од главних основалаца теорнје храљсња по хемијско-физнолошкнм начелнма, која је науку о гајељу стоке подигла на ступањ модерннх захтева принреде и технике. II као таквом, пол.онрнвредницн срнски дужни су реКн: Мир непелу његову !