Дело

М Ц И Р и ПОЕМА М. Ј. ЉЕРМОНТОВА (СВРШЕТАК^ Вкушал вкусихв мало меда. и се азт. умпраш. I књ. цар. XIV «Изнурен ходом по тмини, Ја легнем у хладовини. Над очи сан се радосни Невољно, брзо наклони... Ја у сну опет угледам Лик Ђурђијанке милотан, И туга чудна, сладосна, Прса ми стеже немоћна. Дуго се борих, да дахнем, И пробудим се. Усганем. Небом је месец сијао, А њега крадом вијао Облачак један једини, Грамжљиве шапе пучини За њиме жудно опружив. Свет беше таман и ћутљив; Само се блесак снегова С планинских даљних брегова Дело Х1П 18