Дело

ПИСМА ИЗ НИША о ХАРБМКГМА од Јелене Јов ДимитријевиКа (Наставак) ПИСМО V ДУТ5УН (СВАДБА) I. Нишан (обележје) Сееђули-нзм. а нузум, Ја се вала не сећам којн април беше, кад ти послах своје мухабетли-намб, у ком ти оиисах Хајријино венчање. Но што се ја не сеКам, не марим; али кад бих знала да и теби с ума оде, заболело би ме само срце моје; јер то би значило да ти оно баш ич мило не би, те с тога се не можеш сетиги ни дана његова доласка, а то ли са ата, па чак и декике (минута). Пемам ли право шго зборим ? Пије ли ми страховање оправдано, одговори, дилбер-девојко ? Гле ! чини ми се да веК чујем тихе речи твоје : «Ова ће ми иисма бити милија од писама, што обећасте да ће те ми слати са илавога БосФора. А За то ће ми бити милија, што ми неће долазпти из стојнога места калиФОва, но из лепога Ниша српскога.” Е. кад ми се причуше речи ове, почећу о свадби без бојазни. Почуј ме, гонџе-1)уле! Али не, нећу одмах о свадби и ако сам почетак њен видела данас сабаиле.