Дело

ПНСМА ИЗ ПНША 208 Шеста је недеља већ од Алп-бегова и Хајрие-ханумина венчања, а Хајрија је још код своје матере. Крије се од бегове стрине и гетке, од свију бегових рођака, од ханума које јој нису»*добро* познате. Крије се и криће се готово до самога краја свадбе, док не дођу по п»у јенђе ; такав је адег. И што год се Хли-бегово назвало, иије ушло у кућу матере њене од њена -в%нчања никако. А свадба би могла да не буде још за дуго ; после месец дана па и два, три : како би се наредили ; према приликама у којима се налазе — кад може и хоће Бећир-бег. Да је неко боловао од рода њена како је венчана у кући где је она, из ђувегине куће дошли би да обиђу болесника, али тек онда, пошто би њену мајку питали могу ли доћи. Но и онда не би видели невесте. осем ако би тај болесник била она сама. И ако не дођоше хануме, долазила је чешће бегова дадија и доносила невести рахти-локума и шећерлеме, што јој шиљаше нестрпељиви Али-бег, заручник њен А ои је од ње добио половину големе чаше ружина сирупа за шербет; од онога сирупа, од којега пише на венчању већили и шахити, бегови и аге, од којега пише хануме. Да се десио бајрам за ово време како је венчана, добила би на дар од младожење одело, а она би га даривала бошчалуком. И ако сам се рачунала као познаница Бећир-бегове куће, ипак сам била. једнога дана у невестиној одаји. Пустише ме, јамачно, што верујем нејгамера Ису (иророка Исуса) а не Мухамеда. Невеста је била за малим обојеним ђерђеФом; везла је свилом и златом чевре за силај кицошу ђувегији. Устала је, поздравила се, па пошто ја седох и она седе, и то опет за ђерђеФ. Мајка је извињаваше што иред гостом ради, и моњаше ме да јој опростпм — свадба јој је, готово, већ ту. За госта је увреда кад пред њим домаћица ради, нарочито онога госта, који је редак. Мало сам остала а видела сам, да је Хајрија много ослабила, оназила сам, да почешће крадом уздише ; на лицу јој је била туга голема.