Дело

ЈШСМА 113 НИША 205 л>уби нреда мном и очи и лице, јер Севдија личи на брата; а он је млад, мио и леп — као султан-Азиз !... Е, јурзм’н-бебеги. ево једва земан дође да о свадби почнем. Кака ћу ? Хајде овако као из ћитаба. .<Ч.' г! Нонеде.Бак је, прва половина љупкога маја; сребрни месец на небу биће најлепши, кад се граде ноћне забаве у кући Мејрем-удовице, кад јој телеишу лепу мезимицу, кад поведу младом Али-бегу дилбер-Хајрију. Данас је ((нишан,» почетак свадбе. У кући Већир.беговој све се ужурбало — спрема се боја, нишан и остало. Свирка и песма од ранога јутра весели раздрагане хануме, што су позвате од Бећир-бегова харема у јенђел’к‘); позвала их је ашчика у прошли петак за све редом, почев од нишана па до јенђе-ђуни. Бећир-беговица меће у једну свилену бошчу : кану, шишке, раст’к, стипсу и нишадор. Сви су Фишеци велики, а онај с каном највећи, јер кад је ханумћ много, колико ли ће тек бити нокага! И још метну: биљур-огледало, Филдиш-чешаљ, свилени пештемаљ, хавлију, два пешкира, две шамијце, нал не, тас, двадесег аршина лепе басме (цица) за свирачице и триста гроша у сребру за хамам невести и кадунама, које с невестом отиду Најпосле, намести озго иече (тел) и дувак. Дувак је био од нурпурне свиле, извезен жеженим златом, а дугачак пуних осам аршина Кад бошчу свеза, даде је једној сиротој кадуни; ашчика ће им бити, рекоше ми, и сад она као и пре кад се удава Нашит-ханума, старија кћи Бећир-бегова; јер, веле, истина сирота је, ама је много хакикатли (часна). Понесе се бошча а и велико огледало преко којега се отегао дугачак низ меких махмудија. —- Гледај, госпоја, дугачки низ: то је кјучук-нишан (мало обележје), рече ми Алисина мајка. Но ови новци нису само од Али-бега већ и од љегова стрица, браће од стрица, ујака, итд.

» ') Оне хануме што доТ^у с младожењнне стране по девојку зову се јенТ,е. Дело XIII 14