Дело

ПИСМА ИЗ ПИША 207 шени су везеним ружичастим атлазом и чипком, која није шира ■од једнога прста. Па у овој су одаји изложени и лонци, тенџере , тепсијо, калајлије, сацови и кашике; па мангал, ватраљ, машице и џезве; па леген, ибрик.Л Али шта да ређам ! Сва потреба за кухињу и одаје^— овде је. Све, баш све, осем сатаре, ножева и метле. Метла^ се ;не носи — да се не би ишчистила срећа из ку^е; сатара и ножеви — да не буде распре у кући. Ни виљушака не беше, али не због враџбине , но што их турска кућа не иотребује. Ово што поређах доле је; по зидовима је сав чеиз Хајријин. За силна чеврета, дуван-кесе и кесе за новце, рекоше ми каде да су рађене руком Хајријином ! Ако је истина, помислих, онда им је Хајрија много вредна , а оне то до сада не поменуше. * Најлепши ручни рад био је на серџадету за клањање. Пол>е навезено плавом свилом, престављало је таласасто море и небо; шаре, црним ибришимом, голему лађу , које се пара подигла чак до неба. Серџаде је везла Хајрија; везла га је сину мора, ХајрединХасан-бегу, мешајући са свилом и ибришимом слатке жеље: да је се војно сећа и за време клањања, да се и за њено здравље Алаху моли. Али гле туге: синак мора неће јој бити војно; на лепом ће серџадету, место њега, клањати бег, Али-бег ... И накит Хајријин био је на зиду. Све је овде — само није >ње. Она се још крије; криће се до суботе. Послужише ашчику и њену пратилицу, дадоше им за дар — кјучук-нишан — уздарје : младожењиним рођацима послаше јаглуке и чеврета; стрицу му, Бећир-бегу, а и њему бошчалук. Но он је добио, сем лепога бошчалука, још нешто лепше невесту. Али тако лаку и малену , да му је ашчика једном руком однесе! Невесту је данас представљао мали стаклени бардак,1) пун 1) Мали стакденн донац с носцем.