Дело

сирупа од руже, од којега ће ђувегија правити шербет. Бардак је обучен у белу хажину, подешену од чеврета ; а лепо намештеним телом и дувком начинише кадуне да изгледа као ирава невеста. Бардак ће се вратити невести у четвртак: младожења ће га напунити новцима, сак’зом и шећерлемом. По ово шећерлеме неће појести невеста већ кадуне; кад би она од њега једну трунчицу метнула у уста своја — била би јој деца „ћелава” ! Ношење бардака изненадило је многе кадуне, јер како је овај обпчај заиуштен, нма, веле већ двадесет и неколикс година. Дахира су трештала , а севдали-песме извијаше Циганка Ата и њена друга више но икад. Ја не разумедох ово друкчије. но да им се она басма много допала Моком и бошчом развеселише се и онако веселе хануме ; и моја познаница ханума била је много весела. Слушала је слатке песме с љубавњу; час но. припљескала би длановима, тоиећи се од задовољства. Једна невестина рођака, Цариграђанка, девојка, приближаваше јој се, зборећи јој : — Тебе ћу, ханум, ја да послужим: желиш ли горку каву или слатку, реци ми ! Њено се лице зажари; блажен осмех развуче јој усне гледајући у девојку загушљивим гласом изусти : — Хоћу такву — као што си ти. Девојка се осмехну — донесе јој слагку. Једна примети њено узбуђење, пришапта ј°ј : — Где ли је Хасан-агиница ! Њу ове речи наљутише те се с гновом окрете својој пријатељици : — Хасан-агиницу да продам, Сгамболки шећер да купим; је ли ти је доста ? — Ги се. чини ми се, срдиш ? Немој ! Сети се ове изреке, коју измислише арапски мудраци : ((Сел ђелр, ђечер — кум калр (бујпца долази, пролази — песак остаје).... Пије се остало више од једнога часа; кад се хануме праштаху с домаћицом, рекоте јој да се много много радују суботи.