Дело

о ПИСМА ИЗ НИША 209 Да ли им се штогод од бегових ствари и Хајријина чеиза не допаде* не знам ; а да није прошло без оговарања знам, као што ,зна& да празнују петак, и да се многе чешљају свакога петка. Али, молим, не ахануме,” но «Фукараи (сиротиња), јер не могу имати измећарке, па — иосао је; но што опет јј* домињем посао, кад се оне не изговарају на њега, већ на рђаво здравље и расположење. Чим номенем рђаво здравље код жена, одмах се сетим једне турске причице; хоћу да ти је испричам, па макар јој и не било места овде. Оде једна младица комшики јецкајући, акад јеова запита: «Не олду сана, коно (шта ти би, коно) ? она узе још више јецкати, и одговори : «Бен да билмем не олду бана (и ја не знам шта ми би) ! «Јед’н ми бише (је си ли јела штогод) ? опет поче комшика сажаљевајући је; а младица брзо одговори : «Јок... а-а-а, јед^м азаџик, крк-елли манти, бир тепси бурек; бу виране јурек: емен су, емен су — ја хастаим, ја хаста олаџам. (Не... а-а-а, јела сам малчице, четрдесет-педесет залогаја, једну тепсију бурека; овај пусти стомак: тек вода, тек вода — ил’сам болна, ил’ ћу да болујем).” За сад, севђули, доста. Не треба ми сметнути с ума даје време новац; а ја ако све време што ми претече од послова, које у кући имам похарчим на писање мухабетли-писма, доћи ће ми реч: «У кући осем човека и ње никога више, а она плаћа за плетење и наплетање: срамота!” Теби, кз’м, шаљем небројено селама, а другому преко тебе не смем ни један; јер Се бојим да се много не раздрагаш мојим мухабетли-писмом на да не заборавиш однети га оному кому га шаљем; а онај, веле хануме, који селам не каже, грешан је: за један селам носиће на оном свету товар од хиљаду ока. 9. маја 18** у Нишу. Твоја Ј.