Дело

о 210 Д Е д о

_

__ ИИСМО VI 2. Бошча Бир ђоз'м (оно мојв), У једном сам ти се свом гшсму, чини ми се, нешто потужила; сад ћу да ти се похвалим. Тек је данас пети дан како је свадба почета а ја сам овако велики успех учинила. Чини ми се да чујем где питаш : — Како ? Где ? Чиме ?... Е, како ? Где ?... Данас кад стугшх у Бећир-бегов харемлук, све ми каде на ноге усташе, а међу овима је било и не колико беговица, за које би се могло рећи да су много ћибарли (горде) ! Ако мислиш да ово бн због руха мојега, вараш се; у нову се ха.нину не обукох од Ускрса никако. (а и да сам је обукла шта би она била, кажи, спрам џанФес и кадиФоли - рубе жена мусломанских ?) Ако мислиш да је нешто због мојега лица и ту си се преварила: лице ми је исто онакво какво беше о угледу и венчању. Помислиш ли да је због клањања, и то није, Срикињице моја: ни пред једном на додирнух пбд па своје теме ипо истамболски», нити пред којом направих реверанс «по Франачки.* Ја ти нисам телли (гипка). Оно прво не бих направила никада; (пред булама не биху а пред својим другама, иа и пред тобом, из шејтанлука, бнх) оно друго неколико пута покушах, и то кад сам у соби сама бацајући погледе у сва четири кута, — иа ништа. Рекла бих ти да сам их опчарала душом да се не сећам шта сам ти писала после венчања Хајрие-хануме. За го видиш. не пал>а ни о ком ништа рећи докле га не проучиш. (Ме проучиш ? Па зар их ја сада проучавам и одмах ти о њима оволико казујом ? Не нознајем ли се са њима одавно ?... Јок, џан'м, не одлазим Бећир-беговој кући сада ради проучавања була; не прелазим мост на брзој Нишави свакога даиаради испитивања мус ломанака: и тамо и овамо журим се само ради овадбених адета њихових; јер жел>а ми је кад ти о њима нишем да овим зачиним; а боњега зачина од овога — не знам.) Али не, баш