Дело

1ШСМА ИЗ НИША 211 знам да нисам душом, јер и ако ми је. можда. бистар пенџер кроз који, се душа види, никаква Фајда; и овај пенџер, има свој иенџер н-го, но некад, тако црн да се кроз њега не може видети ни он сам а го ли чак душа. Језик их је занео, севђули, јамачно језик; јер ти рекох Једном,*дд-^ни имају ову изреку; аТатли дил'н (слатки језик твој) памет ми узе срце ми однесе, итд.” И још нешто: «Милујем те, аман ! зира имаш шећер-уста, кајмак језик (А што тп постадох и ја слаткоречива, захваљујем булама и овому, чега им ради ударам сваки час халком на капији. ((Интерес душу губи”; но то ме теши, што се отворено срце мало претвара—за другога.) Е зар, тобоже, код нас о језику ништа се не збори 9 Та није ли то језик што костију нема а кости ломи? и није ли то он што гвоздена врата отвара ? (Лепа реч гвоздена врата отвара.) „Језик, уста чудан је то сихир (чини), моја госпоја”, рече, уздахнувши, Мирсаде-ханума, једна турска јузбашиница (капетаница), врло духовита жена. пошто ми с мало речи лепо деФиниса ове две стварчице, које сихиром назва. Но кад су,севђули, сихир, мислим да се од њих вања иопричувати, јер код нас веле: «кој, Бог да чува, на чиње натрапа , не зна ни куд оди ни па шта збори”; зато запамти ове беите (стихове), које ти сада изговара твоја сестра, и још више — твоја прИЈатељица. (Онај ми је брат, који ми је добру рад.) „Ако ти когод много устпма, роде, збори 0 пријатељству своме н о њубави својој Веровати му немој док ово не прозборп Срце његово твоме, душа његова твојој: Јер уста лагат’ могу, не може срце, душа....“ Само нам ваља умети читати књигу душе, па нас уста не могу занети тако лако ... А сад, ванат је да почнем о бошчи. Бошча је у петак увек па и данас. У голему одају Већир-бегова харемлука — где беше половина Београд-махале и сви хареми са Шарене Чешме; Ата с дахиретом и гарави јој синак с вијолином — уђе она кадуна