Дело

212 Д Е Л 0 што јо Бећир-бегови иогодчше за ашчику. Кад поздрави хануме са исаба^-шериФлер-олсун,” седе насред одаје и рашири крај себе голему, шарену бошчу, коју са собом донесе. Бећир-бегова снаха узе из долапа и метну у ашчикину бошчу: лаураћ за шалваре и антерију, шамију и златну лиру. II гошће је дариваше: нека јој даде шамију, а нека новац.' Она, захва.вујући ханумама на лепим дарнма, узе везивати бошчу. Бећир-беговица збораше : — Ајше-кад’н, иди Мејрем-ханумн, мајци наше невесте, носи јој селам (поздрав) од мене, моје госпође заове, снахе и кћери, од свију ханума што ме усрећише данас доласком својим: да нам спреми мили еманет наш јер ћемо у среду , ин* шаллах, пћи, сви џумле, да га примимо. Ашчика подижући руку к темену даваше знак ханумама да је разумела. Пружи бошчу једној беговој слушкињи; оде с њом иреко Нишаве. II код девојчине мајке хареми с.у. Дочекоше Бећир-бегову ашчику лепо, питаше је за здравље ханума и осталих. Послужена је; а иосле, погледајући девојчину мајку , јетрве јој и остале хануме, зборила је: — Донела сам вам селам, хануме, од Ајше-хануме (Алибегове тетке) од Џемиле-хануме (Али-бегове стрине) , од њене снахе и кћери и од свију ханума, што су нозвате у јенђел’к: да им спремите мили еманет њихов , јер ће у среду, иншаллах, доћи, све џумле, да га приме. ДевоЈчина мајка иримајући селам, додирну врховима од прстију теме своје и одговорн ашчики узбу!>ено : — Баш м јустундо јерп вар; вар кимден (на мојој глави места има (иоздраву); има од кога)! II ти носи селам ханумама од девојчина рода: нека изволе доћи у среду по свој еманет — спремили смо га. Сећаш ли се, кз’м, да је тај аманет — Хајрија ? Како јс венчана Али-бегова је. 1Бена мајка и род њен чуваЈу готово већ шест недења гуђе благо, и чуваће га донде док не до!)у по њега они — чије је. МеЈрем-хаиума развеза ашчикипу бошчу и метну у њу бошчалук и паре. И гошћс је дариваше. Пс.пратише је.