Дело

ПНСМА II.'! Ш1ША Сде и каза Џемиле-хануми и осталима онако како им Мејрема поручи. Чин ова џзиђе из Мејремине одаје, уђе друга , Мејремина ханума ре^дарива бошчалуком и новцима; и хануме је дариваше. Кад веза бошчу, рече јој Мејрема : —- Идн, кад н, Џемиле-хануми, Али-беговој тетки, итд., носи селам од свију нас: иншаллах, у среду «с добрим даном”, с «добрим часом”, нека дођу по свој еманет — готов је. Ова је отишла Бећир-бегову харему; села је с бошчом па сред собе. Послужена је. Казала је норуку хануме своје, добила је одговор од старе Бећир-беговице; примила је лаураћ, шамију и лиру. Врати се и каза селам Мејреми. Гошће су развиле бошчу; зар би могле не видети шта је кугшо ашчики бег, Али-бег? !... Слушале су свирку и песму ; попиле су по две каве. У предсобжу, пре него што су се завиле, добише по голему чашу шербета. Пију; старе се уозбижиле, благосиљају; младе се господе, горде, но не све: неке се задиркују , смеју и шапућу једна другој на ухо. Завише се, ашчика им говори: — Изволите, хануме: у суботу на боју, у недежу на хамам, увече младе и девоЈке на к’с-кн’а-геџеси (девојачка кана ноћ) итд. Ако кадгод буде прилика да те позову на какву турску свадбу, не полази без новаца. Јер ја, не знајући ово, одох на бошчу без пара, па ми се учини, тј. пе учини ми се, но баш видех да ме ашчике попреко погледаше. А свирачица Ата прилазеђи с дахиретом мени, смешаше се , а одлазећи од мене прогун^а нешто својим језиком, а после српски рече: — Не ли си знао (место знала) дек се на свадбу без паре не до’оди ? И овом приликом колико у Нишави песка и на небу звезда — толико ти селама ша.ке 13. маја 18** у Нишу. Ј. твоја