Дело

214 Д Е Л 0 ПИСМО VII 3. Боја СевА/лц мз'м, а џан'м ' Шушка ми неко јутрос око собних врата, додирује кваку, а ире овога учини ,ми се да чух кроз нредсобље клепет иапуча. Пођох да видим ко је, мислећи: да је неко од наших, куцнуо би; мора бит’... — Госпоја, вар мп кимсе (има ли кога) ? — Нема ннкога (што значи никога од мушких), проговорих отварајући врата. То беше Мејрем-ханумина ашчика. — Селам ти од Мејрем-хануме: бујур’н ! Још оа’ат, два, па ће си дојду хануме на „боју”. — Ејвала ! доћи ћу; но ]а сам звата још пре нишана за све редом. — Знам, боз\м, ама Мејрем ханума има си стра’ кји (да) неси разбраја. не знаш добро муслимански. — Харема ће бити пуно, је ли ? — Елбет (на сваки начин), одговори ашчика, направи темена и оде. Мало после ашчике пођох, но тек шго бејах до врата на дворишту, вратих се. Срећа те се сетих да немам код себе новаца, иначе. јамачно, зло би прошла о! оне мушкобане Атег кад и после њене ономене не би лупнули моји марјаши о њено дахире Око девет часова , цвет нишких ханума већ се бејаше скупио у кући Мејрем-хануме, мајке Хајријине. Пева Ата са другом својом и удара у дахире толико, као да јој је ћеиф да га види проваљено; гарави је синчић ирати вијолином, а не погледа ни једне хануме, и ако му је"допуштено. Замаглило се тутуном, а кава се само носи Две удаваче, Хајријипе другарице. сваки час долазе с послужавницима пуним шарених Филџана, јер сад доносити каву свакој по на особ ннје могуће, калабалук је. На ханумама није рухо ново а ни џанФес, јер данас је „бојап.