Дело

21Г> д к л о стама, и ако одавпо нема: ни оне којој су везене, ни онога ко их је везо. Кад је обукоше и накитише, рекоше јој да седне. Сад изгледаше. Боже опрости, као Азрети-Ајше , пета, незаконита — најмилија кадуна Мухамедова. Другарице њене све једнако су око ње. У другој одаји свирком и песмом не ирестаје се. ^ један сахат по подне ево их шест по невесту. Она устаде. Па лицу јој се не опажаше туга, па ни стпд Очи је оборпла укрутила се; руке јој скрштене, дисање тихо, нечујно : није личила на живо ств-фење но на мраморни кип, а била је 6.1 еда као смрт. Метнуше јој преко лица оно пече (тел) што јој се у понеде.вак с бојом донесе. Преко главе су јој дувак метнули. °во јс радила једна када пошто је претходио питана од својих несташних пријатељица: — Хеј, море, да се ниси двапут удавала ? Санћи не знате, одговори им она смејући се. А бег, колико се пута он женио ? — Про1;ите ме се, ирва сам му. II свирачице су овамо ушле. Укрстнше им преко груди две лепе басме, пезаше их на страну као у наших сељака пешкире деверу. Једна је басма она од младожење, друга невестина. Мушкарац, Агин син, добио је на раменима две шарене памучне махраме. Поведоше невесту. Зазвекгаше зилови на дахиретима, викнуше свирачице из свега гласа; „Чим сс кренеш — селви-бој1) сс занија, . Пела рука танки иојас обвија; Л\од тсб , јарм,*) узднх ми јс узаман: Л1тма бана џсври, џс<г»а, ссвдг’м аман*)!“ »Ја сам ашик на чатма') тп всђнце, ,3аесше мс с твога лица јамнцс; 1) Кипариг отас. 2) драго мојс. Нс мучи мс, не морн ие, драго моје, за Бога. 4) саставл.ене.