Дело

ПИСМА ИЗ НИША 219 И свв буле, редом, снатег.Бише” веђе; огледала и Филџани идоше из руке у руку. Жао ми би што бар децу не оставише на миру, .нарочито мушкарце. Истина, одмах им и онраше, јер веле. кад би *им вндели оцеви — амаи ! био бн кјамет (страшни суд). ► А старе каде ? Ј<*ш~ ^ако ! Не зна се у које беху извијеније и лепше. Једна постарија пошто натегљи веђе себи хтеде и мени, да се не почех бранити, зборећи јој : — Остави ти мене, ханум ; ја то ие волим. — Какб не волиш, не ли си жена ? — Жена сам, ама... остави ме, стара сам. — Вала исла сулејсш (вала добро збориш) ! Какб си се забаталија и приншеш (личиш) на старе жене. Кудг? тн је акл к (белило), па боја, ја (или) к’на... не ли видиш дек ти је коса бело? Немој, џан?м, такој. Ако иска жена да му муж бидне догри (прав, веран), требе да се малко дузленише к’д га чека на ручак ја на вечеру. Малко белилце, па веђице, па па очи сурме. . Ама коса ! Косу си ич више не остави такој, зира (јер) муж си је муж.. Боја, к?на, што било, тике гледај да сп сакрпјеш поскоро бело косу. — Ако мислиш, ханум, да се муж тим прндобија, вараш се. Ја знам да бих својега овим отуђила — Јок ! овакој не мислим. На човека је у кућу сихир (чини) ово: пешин (прво) да је кућа чисто, та к’д си дојде у њума човек, евсахиби (домаћин), да си наЈде туј рахатл к (одмор); послен : да си ]е жена чисго, а к’д се дигне на ноге да причека евсахибију, да су му на образи ђулови, онија ђулови, шго напрају да си човек забраи за ч’с — бригу, и да си најде у кућу хак-ра’атл’к (прави одмор). Тија су ђулови, ели како ги ви викате, рузице (ружице), на женини образи — смејање. — Е видиш, ханум, кад ово човек нађе, шта ће му белило и боја:? — Јооок ! белило, боја лошо неје. Белија се и ке’рка на нашега пејгамера, књиге казују. Младе правише бенове (младеже), па чак и тамо где их немају. Над горњом усном, испод ока стоји им лепо бен као