Дело

218 Д Е .1 0 Она ми на питање не одговори, но, готово охоло, изусти: — Тако си је од ески-зе\?ан. Рекоше невестп те седе у свилену наслоњачу, што беше насред собе, окренута према гостима. Поњубила је руку водињама спуштено јој је преко лица пече, испод недара су јој беле руке. Свирачице са дахиретима пођоше ио бакшиш. Свилене кесе везене златом и свилом, вадиле се из недара, а нуне шаке марјаша изручиле се из белих рука у танахна дахира. Па и ја дадох Севци двадесет пара а њеноЈ сестри Ати, да бих је одобровоњила, грош ; она се, кад виде новац, некако слатко осмехну и јасно рече: — Фала ти, госпоја ! Свирачице се пред ханумама дотицаху својих чола; усне им изговараху тихо, весело: мејвала!м и: „берићет-верс’н!” Сад приђе једна водиња невести, подпже јој пече са лица и пребаци јој га преко главе; очи су јој оиет обороне ; дисање јој се не примећује На ееликом послужавнику донесоше се шарени Филџани с ђувегином бојом, што беше брижњиво спремљена руком једне вешге калуне. И огледала се донеше. Водил.а узе навлачити невеотн обрве; свирачице певају: „Долази, лепа, чак из Индије, „Танка је паса, ломн се, вије; „Зулуфа сјајна на лице пала; „Урум-дилбери') иде нам, вала’... „,А, а! дилбер, аман! .Иокажн лице дилберу своје, -Па међу чатма-обрве’) твоје: „Прилеииће ти беш-маџар-алтан...*) „Узми-де бир нишан!“4) Невеста није до сад навлачила обрве, па није се ни белила нп метала сурме на трепавице — јер ово не чине девојке, нарочито кад су на удају. ') Грк,- урум-дилбери, грчка лепота. '-) Саставл.ене. *> Нет иаџарских зл^тиика. 4) Један Селег.