Дело

ПИСМА 113 ННША 221 страх задаје, учини ми се да му никада неће бити краја. Зато ако макар мало пагиш од синир-хастал ка, па будеш у месту где има ^ула, лад чујеш да ће те походити, поручи им: «Извол’те, али без сак’за.>5 Иначе зло ! бићеш неучтива, оставићеш их у соби саме. Сак’зом. тобоже, чисте зубе. а они су им ипак црни. Слат^а јела и ако су им зубима непријатежи, ипак их сасвим не сатру, док не добију грознога савезника — белило. Свирачице не престајаху свнрати и певати. Весење је трајало до после икиндије, а онда се хануме разиђоше, многе са неопраним обрвама. А што би их и прале, кад верују : да им само овакве придају лепоту и драж белом лицу. Па и ја дођох, пре неколико дакика, свом дому, али без обрва ; тј. са оним обрвама, које ми даде на пешкеш (дар) мајка природа. Хвала Богу, помислих, погледавши се у огледало кад овако би , јер да ме заокупише све, ко зна, можда бих попустила... Али не, севђули, шалим се , баш знам да не бих па макар ме са свадбе отерале. Ни она најбожа истамболска боја, ни елиФ (а) међу обрвама што га с највећом пажњом правише и онако лепо направнше, прво неви, па иосле једна другој, редом — не могоше учинити да замилујем оно што не милујем. За данас доста, јер сутра је ихамам,” а на њему, како чух не бива тек онако, па ће, извесно, бити за причање, како ти оно једном рече, пуно свашта. А сада. севђули, Аллаха-еманет-ол ! 14. маја 18** у Нишу. Твоја Ј. ПИСМО VIII 4. Хамам Севђули нз'м. Ето, чује се са мунарета Аллах-екбер (Бог је највећи) икиндија је ; почећу одмах о хамаму да бих довршила мухабетли-наме пре сунчева захода ; јер данас је недења, нашим маленим али пријатним шеталнштем, крај којега тече брза Ни* Дело XIII 15