Дело

222

Д е л о

шава, бипе света пуно ; па и мени, мислим, ва.т>а мало тамо отиКи, ако нпчега другога ради а оно «да узнем чис’ воздук;“ а баш сам га жељна, јер данас у хамаму беше и јела и пића — о чисту ваздуху ни иомена. Верујеш ли да бојаше пун хамам ханума; ама и сад су само кз-алки,1) с младожењине стране нема никога. И у хамаму је било, као о боји, и старих, и младих, и богатих, и сиротих, н леиих, и ружних; ових носледњих у Нишу —спрам броја њихова у опште — доста има. Међу ханумама беше и Али-бегова невеста, лепа као ђул о којем ти писах, који ми послашс са БосФора, из дивнога врта старога Џевдет-паше, оца чувене турске списатељке, Алие-ха. нуме; говор јој ]е пријатан као Лејлине песме, сладак као нишких ханума ђулбе-шекерЈ) !... Истину ти казујем, вала и била, верујеш ли ми ?. .. Јаки и звонки глас Циганке Ате разлегао се по високом и пространом Ерпну хамаму. Свију ханума душе биле су им у очима, из којих се откотураваху сузе, светле као дијаманти у трепетљикама на Хајријиној глави; крупне као бисер испод кајмак-грла Али-бегове невесте !... 0 кад би знала колико осеКају турске жене слушајући песме ! О кад би видела какве изгледају иророкове кћери певаЈући их саме ! — Ко не осећа кад пева, сличан је телалу, или, још боље, сеоском бирову, јер н један и други виче што мора , јок што га срце ((Тера”. Да ли је ово поређење Туркиња згодно . не знам ; али знам, видела сам, да оне певајући или само казујући ми њихне стихове, осећају много. Ни једне жено не воле толико песму, колико мусломанке. По не само да је воле, оне живе у њој. Песма им душу хранн; а да ли би се могло без овога живети ? Посмом крате дуге часе, што их по харемлуцима у беспослнци проводе. Несмом славе п казују најмилију кћер неба — љубав... ’) Девојчин род (сви с девојачке стране итто до!,у на свадбу аову се киалкн). *) Слатко од ружо.