Дело

Д Е Л 0 1Г> што су питалв бега, баб& могу ли ићи ? Зар би синови сели нред оцем друкчије, но иа колена па на пете ? Да ли су кадгод пред оцем пили мирисава тутуна Јок, вала, никад не беше ништа од свега овога. Старац је у кући заповедник, господар, светац; слушају га, поштују, боје га се. Сваки час ми дотрчкује лепо булче Алиса. Кад се упознадох с њенима и с њом, беше јој само пет година ; а колико је била паметна ! Прошлога петка жури се Алиса мени ; узе ми руку својом малом, с црвеним ноктићима ручицом и додирну је, по адету мусломанском, пуначким, руменим уснама и лепим челом, на које падаше свилена кркма (исечена коса). Задувана од трчања једва изговори : — Сабахлар хаир олсун (нека буду срећна јутра)! — Зар сад, пошто ме пољуби у руку ? прекорих је. — Заборавила сам, хитам... Џан м, госпоја, мој Али-бегаџо1) жени се. — Жени се ! Коју узима ? Јок, још се не жени... Па тад додаде тише: — Запретила ми ненеЈј и мајка да не говорим... И ти не казуј никому. Оне ће данас ићи у Белиграт-махалу, па и тебе зову да с њима идеш. Хоћеш ли ? Београд-махала је нреко Нишаве ? Јес. Гледаће девојку за мојега Али-бег-аџу. Крију од мене, али ја сам чула ; стајала сам уз врата, прислушкивала сам. — Ирислушкивала си ! То није лепо. Знам. Нене и деда кажу, да је прислушкивање голем (рсх. Ама ја ннсам то чинила нарочито, него случајно. Зашто да гледају девојку, није ли из Ниша ? II '. Пиша је, ама је не познаје сестра мојега деде. Она живи у (жопљу, а ире неки дан дошла нам је у госте. Алибег-аџо много воли своју тетку, оп јој верује. Сиромах Алибег-аџо нема мајке ; место маЈке гледаће за њега девојку тетка. 1) пнча. 8) г,аба.