Дело

Д Е Л 0 224 Ја им не знам баш ни једне бајке, којој није свршетак — смрт! Хануме су веселе а воле тужне песме и гтриче. 0 те оговорџике, лукаве ипакоснице; о те подсмевџике, злобне и сплеткашице; те шаљнве и веселе; горде и охоле — колико су добре ! колико знају за збижу ! колико могу бити пријатне! колико тугују ! колико жале ближњега својега, кад је у невоњи !... Теше га, обилазе, па хоће да га помогну и материјално, ако због тога трии, јер у срцпма су им све четири Мухамедове заповзсти; међу тим заповестима је и ова : «Сиротињи одвајати од својега мала: годишње од двеста гроша — пет , од четрдесет — један.” Нема хануме којој није позната ова њихова мудра изрека: «Ејл'к еје да, денизе ат! Бал’к билмез се, Хал’к бил’р (Учини доброту, баци је у море ! Ако не зна риба. зна Бог).” Љуте се једна на другу, но не држе срца; кају се, моле за опроштај, ираштају увреде. Чак са оном, с којом је била у њутој завади, кад се помири, опријател.иће се: узеће јој кћер за своје најмилије ; даће своје најдраже сину њеном У њима није једна душа, но две : једна је зла као зли дјх; друга добра, предобра. . Али куда те одведох, моја девојко ?! Хајдемо натраг. Весење јс у хамаму отимало маха. Пњескају к&де дланима а н саме викну по који ред, помажући милој им Ати. Нисам се оволиком расположењу надала, те се обрнух једној : — Је ли овако увек ? — Увек. Амаи, да знаш како је леп «хамам» у Сењанику!1) Сад нас је овде мало; некад у Нишу био је за причу и «хамам” и цела свадба, јер од нишких харема не можеш наћи веселијих нигде. Е, то беше тако а сад .. олдн битти; (би, свршп се). Не остаде нам нпшта ни од адета народа нашега, ни од адета нашега чистога хак-дина (праве вере). Последње речи пропрати тешкпм уздахом и горком сузом, па се трже и прошапута : — Тако је ггисано. Фанатизам ју је растужио, Фатализам умирио. 1) Солун.