Дело

ПНГМА ИЗ НИША 225 Да су нишки хареми са својега несташлука и веселости за време-турско били чувени на далеко, потврди ми једна Царпграђ^Јка, х^нума, пуница МустаФе-бега Бећир-беговића. Дође време, те уведоше неву у купатило. Ја-не одох тамо, јер силна топлота учинила би да буде још брДШ-'И онако брзо куцање болног ми с.рца. Хамамска топлота, јамачно, изазвала би ми један од оних напада, који ме ■ I - ». • често сналазе, па око мене би, знам, било триста чуда : лио би се куршум, отварала би се хамајлија... Пошто кадуне не знају да патим од добро познате им бољке синир-хастал'ка (живчане болести), шта бн могле помислити друго, но да сам се од нечега „уплашила” или «намерила.и Невестино купање трајало је, Бога ми, по за дуго. II хануме су се купиле; час-по долажаху овамо зарад расхлађења. Јуче су невести први пут навучене обрве, па и данас, вал>ада, нешто има. Први пут ће је набелити у среду увече. Једва једном однеше јој се свилене хавлије, оне што јој посла мтадожења о нншану. И нал’не су јој одчели ; оне су шарене, лепе, до данас не видех оваквих. Изводе је... Зазвеча дахире, викну Ата: „Чим се кренеш — седви-бој се занија, „Бела рука танкн појас обвија...“ Изнад лактова ухватиле је оне две јучерашње ; она корача тихо. Лабуд су јој тело скрнле свилене, у зеленим и црвеним пругама хавлије ; преко лица јој је пече, а на глави дувак. Пред њом су ишле свирачнце с другом укрштеном басмом; за свирачицама цела хамамска послуга, па, најзад, хануме. И ако беху замотане хавлијама, ипак им се видела гола плећа и руке. Клапарајући налунама, обведоше невесту три пута око јоднога стола, што беше насред хамама. За овим је одведоше у укусно турски намештену хамамску собу, да је обуку. Како је била лепа и мила , како свежа, кад се из одаје по]ави вођена као и мало час ! Једна ми рече, да је и данас на њој туђе одело. А зашто је сад воде ?