Дело

220 Д К Л 0 Да .Буби руку. С хришћанкама и мојсијевкама руковала се. не гледајући, што међу нама беше и старих. — Наш је дин — хак-дин ! Не мој се срдити, моја гоо иоја; знаш: и ђаур , и Јахуди (Јеврејин) — ако издахве пре него што је прешао у ислам, не може у џехнет, рече ми ЕшреФ-ханума, Београђанка Ништа јој друго не хтедох прозборити, до ово : — Бога ти, ханум, ко ти то каза ? — Наше књиге. Од наше вере, по „танке” вере нема. Одмахнух главом, осмехнух се, па пређох на други говор. И сваки други, ко иоле познаје Туркиње, учинио би исто што ја. Јер кад оне нешто доказују, уверавати их о противном, било би узалуд. То није тврдоглавство, већ веровање, које је тако тврдо, да их у њему не поколеба никад нико. Пошто је невеста њубила руку, села је; а хануме, обучеке у свилу, накићене елмасом и мајским ружама, частиле се пексимитом,') кавом и дуваном. Пред полазак, сва хамамска послуга добила је бакшиш; дала га је, као н част, невестина мајка. Кунање невестино и свпју осгалих платила је Мејрем-ханума оним новцима, што им дођоше заједно с бојом Али-беговом. На колима се у хамам отишло, на колима из хамама вратило. У сваким колима било је поред ханума и двоје троје деце, три четири бошчице. У бошчицама им је сва потреба за хамам. Алла -еманет-ол, кузум ! Ето ме с мухабетли-иисмом сутра сабахиле; тј. сутра ћу га писати, а ти ћеш га добити, ако Алах хоће, нрекосутра: чимендиФер (сћегајп с!е Јег) је брз као птица. Ако ииташ о чем ћу ти писати, пе знам; отићи ћу одмах после акшама, а шта ће бити тамо н кад ће ме пустити отуда — Аллах бил’р. Мпого ти гоплих иоздрава шаље из лепога Ниша нашега 15. маја 18** Ниш. . . твоја Ј. \) сомунчпћи замешони с МЈеком, јајима, циметом, каран<и1ДОм и саказом.