Дело

ПИСМА ИЗ НИША 007 •шЛбшЛ I ПИСМО IX 5- Нс-к’на-гереси (девојанка кана ноЋ) Ифвтлу. исмвтлу*) иАи ђоз м емширем (чиста, невина. очи моје сестро)1 у «Бра!. Бра! бра I (место бре) — букаа Фантазија (овоЈика ФаЂТазија) !в рекла би сад НаФиз-ханум, Солунка кад би нешто знала читати ова моја писма. А можда би имала право; јер мало ли беше ночетак: Севђули кз’м, бир ђоз’м, а кузум; но сад чак: Ифетлу, исметлу, итд. Овако чиним прво зато: што сам те још у почетку замолила за допуст, да ти свако моје мухабетли-наме мало «по мусломанскив говори; а друго: што мп је ћеиФ да видиш колико сам научила турски. Сад да ли је све баш изговорено правилно, употребљено где треба и да ли овде нема ексика, не знам.... Но што рекох зачудила би се Нафие-ханум! Њој ово није необично, јер се употребљује увек, кад се пише писмо оному кога волимо и хоћемо да га одликујемо. Колико год сам писама добила из Истамбола од лепе деве Н. хануме, сваком је почетак овакав. А више ових речп, чак при врху , беше увек написано једно слово налик на њихово лам елиФ (ла), само што је положено. Признајем, роде, да сам све до јуче држала да је тамо написано онако, нз чапкунлука или украса ради. а јуче, отишавши из хамама харему Ибрахим-еФендије Али-СпахиНа, имама — који ће, како чух, скоро бити муфтија — научих се од њега, Ибрахим-еФендије —који ми вазда, иаијуче, одговараше на свако пптање с највећом вољом и с оном учтивошћу, с каквим они говоре са женама, нарочито с оним женама које поштују — да се ово увек пише у почетку писма; а његово је значење: Бисмилах (у име Бога). Често ]е овако и|!на какву спису, акту, Ферману, итд.; а може се тамо, вели, написати цело, словима, јер то није као писмо: лако се не затури, не изгуби се... Писмо је писмо: може се изгубити, згазити — па кад би било написано име Божте... Ј — Зар не виде ово на Хајрие-ханумино Нићах-из’н-намеси? прозбори имам зачуђено. *) Ове се две речи употреб.Ђују у говору са кКерима и ро^акама виеоких особа док су девојке, па и после.