Дело

Д Е Л 0 228 — Видела сам, еФенди, но иошто сам мислила да ]е наиисано тек онако , нисам прозборила о томе с ханумама ни речн. Спноћ сам била код Хајрије. (Што год видех до сада, све код Хајрије; а код Али-бега ? Код Али-бега беше за жене оно мало весе.ка у нрошли ионедељак, иа више ништа ; такав је адет. У харемлуку нема весе.ва а у конаку пуно. Нема вечерп, како је свадба почета, да се не разлеже глас старога свирача Ахмета и његова друштва. На вечеру су позвати једно вече Нишев.кани Турци; друго Срби; треће госнода . итд. Казаше ми да је синоћ, норед Ахмета, увесељавала бегове госте и селви-бојли-ЂулсеФа, чочек што му нигдечиФта нема.) Девојке се скупише код невесте пре звезда и месеца, јер су позвате на вечеру. Па било је и младих жена. Све су дошле са измечикама; оне су им чувале сграх, носећи пред њима запаљене Фењере. У невестиној одаји смеху и шали нема краја, као ни шапутању. Навпка им ]е то, мила и драга навика, да у друштву једма другој на ухо шапућу. И дању, кад се само Атин глас чује, а оне се труде да (изговарајући по коју реч тихо и пренемажући се) ни за часак не сметну.с ума госпоства својега, де^и се да ирислони по која усне на ухо своје пријагељице , ако јој се учини да ова не обраћа довољно пажње на оно што мисли да је пажње достојно. Често пута, поглед, осмех или нагласак речи какве младице, довољни су да иретворе све друштво у око и ухо. Истина, то бива онда, ако је крај ове, што нежно поглбда и осмејкује се , нешто младо и убаво ка’ и она што је; у руху какво је она обукла. Испитијући их по за дуго уверпла сам се, да је у њих (у опште о изузетцима не говорим) снособност за опажање много волика нарочито за ово што наведох. Пнам да ћеш питати: На шта је ако су у једнаку руху ? На ово питање нема ти одговора сад. Писмо за овим донеће ти њихову најмилију ноћ. што јој се још од Хајријина венчања од < рца радују, пјто је с големим нестриљењем чекају и за њу најлепше рухо спремају: а са овом ноћцом донеће ти, безбели, и једну велику тајну њихову. Па чак се и ја радујем