Дело

— Зар да нокварим баклаву ?! узвикнух. — Бо.ве баклаву но стомак, рече ми једна осмехнувши се. Било је десет или једанаест јела, не сећам се. Добро се велн „појело се не знало сев. Вечера је завршена иилавом. Најпосле донеше ошав — у шећеру куване шљиве и кајсије — па, горку каву. Но кава се није добила за соФром, већ пошто смо устале, опрале руке и отишле у бујук-одају (велику собу). Ко је, као ја, бивао на турској свадби само дању, свакако му је увече врло необично. Јер преко дана, као што јсдном, чини ми се, рекох: говоре тихо, по мало, не смећу с ума госпоства својега; а увече: гтомажу Ати , пљескају длановима, уздишу, узвикују: «0 оф ! јанд м, аман (изгорех за Бога) ! Девојке час седну, час устану, задиркују се, шанућу на ухо... а шта ли шапућу ? Не бих се опкладила да није о младићима и ако их никада не чух говорити о њима. Питала сам буле више пута, да ли говоре; а оне: „Кад се две лепо живују па су саме, безбелн ће да говоре; а пред тобом, пред женама — аип (срамота)”. Кад се слатко насмејаше с окобасом1), напеваше па и на играше милих им игара кСељаник” и „Зејбек*, донесе се младожењина кана, а свирачице почеше иесму: „Не ал олмиш ак колар’н к’наси! Лејлим, аман! а, џан’м!...“ (Како су црвене твоје беле руке од кане!“) Невеста је насред собе на шиљтету. Две јој девојке (а обе су нмале оца и мајку, («тако се ваљам) приђоше с белим крпицама, широким с једнсга прста и везаше јој све нрсте, гј. крпицама обележише докле сме бити кана: а то је на јагодицама, ноктима и ниже ноката у нолукруг, више нрвих зглавака. Густу кану узимаху из једне калајлије и метаху је на један по један прст редом. 11) ОкоПас и.ш сојтарија аове се она кадуна, што за време свадбе гради шалу.