Дело

ПИСМА ПЗ ПИП1А 231 Прст, на коме је већ кана, обавијаху листом од винове лозе, па^ онда концем чврсто обмотаваху и везиваху да се не смакне^Кад би на свћма прстима готово, обмоташе јој и увезаше широком крпом обадве шаке. Цосле пређоше на нокте белих јој нога; и њих облагаху каном и обмотаваху лишћем и крпамЗћ Кбд својих здравих рука и нога изгледаше као богаљ. Али ово не снађе само невесту : све девојке, све шене, па и деца, кроз један цигли час бејаху хроми, или како оне веле топал. Оне су једна другој, узајамно, метале кану, завијале прсте и руке. Рекох све, а није тако. Фатиме ханума, моја познаница и она лепа цариградска девојка, коју ти у једноме писму поменух, не каносаше се. Једна пнта Фатиму : — А дина ти, што «не удари* кане? Ова јој одговори : — Она, коју ја милујем, не може ми је ударити : покварила би беле руке беље од лабудових крила. Па кад је овако проћи ћу се и без кане. Док ово говораше, учини ми се да погледа у Цариграђанку девојку; учини ми се да је вол>на, да јој она разбере речи, да јој она чује глас, што дршће као жица на арФи уз коју се певају песме севдалијске. Нисам могла а да је не питам : — Која је то, што је твоја душа милује ? — Ћ-ути ! чуће хануме, прошапутала ми је, мећући кажипут на своја уста. Хануме су се погуркнвале и смешиле. Готово после по часа једна ми прошапута : — Кладила бих се да је оне речи нама збсрила, а добацивала их убавом Стамболчету, јер њени нокти нису каносани . у Истамболу не боје ноката, а вала готово и не завијају се... Мусломанке !... — Кад ћете се опрати ? питах. — Сутра, саба иле. — Па ово је досадно. — Не мари — дин је. О мекику (задушницама) кад метнемо кану, па делимо за душе умрлих, њима се виде наши