Дело

Д Е Л 0 232 прсти као заиа.кене свеће Дин је, наша госпоја. И ово смо наследпле од Азрети-Фатиме (свето Фатиме), жене Алијеве, најмилије^а чеда нашега иејгамбера МустаФе-Мухамеда, као и боју на обрвама и на трепавицама црну сурму, што се доноси чак нз свете Меке у малим кесицама сашивеним од правога сахтијана, говораше ова к<4да с пуно побожностн, прешавши, онако увезаним рукама, иреко својега лица п промрмљавши неке иеразговетне речи. — Опрости. досађујем ти : што си тако учинила ? — Кад изговоримо пејгамберово име. прелазећи рукама преко лица и шапућући : молимо га да нам да здравље телу И души. Неписмене, а колико знају нричати о всри ! Из детнњства им се све једнако говори о вери ; улива им се у душу страх п љубав за Алаха, који је силан и један једини. Ове се ноћи не остаде дуго. Око једанаест часова разиђоше се. Многе су девојке остале да конакују код миле им друге Хајрије. Сутра-дан, пошто су скинуле кану с ноката, облагале су опа места, где је била кана, смесом, направљеном растопљеним маслом, нишадором, лебним квасцем и негашеним кречом. Она им није остала на ноктима дуже од пб часа, иа су је скинуле опрале руке сапуном, убрисале их, па намазале нокте маслом. Пре ове смесе били су им нокти црвени, а после ње, црни као катран, масло им је дало тако леи сјај те изгледаху као црни ћилибар ’) Сад видим да не могу имати у срцу ништа сакли ; рекох да прећугим нешто, иа наФиле (узалуд). Морам ти се појадати да не прођох синоћ најбоље па макар шта било. Једна приђе с каном и лишћем мени, и дохвати ме за руку. Ја скочих и јасно рекох : — То није лепо ! Ти ме вређаш ! Да ли јо разумела све, не знам, али по тону, којим су ове речи изговсрене познала је да се љутим . те се одмах измаче и поче најтишим гласом мудровати: 11) Кад какошу нокте уочи мекика, не мећу после кане нингга. П нокти и дланови им остану саевим цркени.