Дело

244 Д Е Л 0 дини има моћ да разуме објективну оуштину бића.1) Интересовање је генија за универсално, за објективно; а не за свагдашње, стварно. Отуда она преданост општем, универсалноме, а Запоставњање свагдашњпх ннтереса. Он живи у макрокозмосу, а обичан човек у микрокозмосу. Отуда и неспретност генијалних л>уди у обичном животу, непрактичност и наивност, јер н мишљењо њихово управљено је општим, универсалним цил>евима, а но ситничарокој свакидашњости. Велике идеје занимају њихов дух а не ситничарска мудровања свакидашњега живота. Није онда необјашњпва ни она страна њихова живота, која би се по Ломброзу могла урачунати као патолошка расејаност, заборавност. Погледамо ли на делање великих личности у нашој историској — области видећемо да оно одговара карактерној црти душевне конституције генијалних људи. И оно је овде, у области историског живота управљено на опште, универсалне циљеве. Идеје њихове често премашају потребе ро‘) Ш<1ет стр. 436. По Шопенхауеру, свагдашњост, то је потпињеност моћи сазнања под вољу. Стварност има само толико за нас интереса колпко се она једино нас, наше воље тиче. Сав њихов рад само из личних мотива потнче. Они имају само личне смерове, гепн на нротив. његови иродукти ппсу намењени користн. Између Шоиенхауера н Ломброза инак је могућна једна иаралела, .јер има сличпостн у погледима. II он тврди да има пеког сродства између геппја и суманутих и налази томе узрока у надмоћности интелекта над вољом. Геније го је анормални развитак ннтелекта. Ако нормалан човек има ', интелекта а \ воље, то генијалан нма 2, нптелекта а 1 % воље. Не треба заборавити да воља у Шопенхауреву смислу пма ширн значај — метаФизнчки. С тога што интелект осветљује н приказује у иравој светлости вољу за живот, те пам постаје очпгледна беда егзистенције, живота у опште, то отуда иотиче оиа гуга. меланхолија иосле сазнања праве истине. те су свн велики људи махом меланхолнци отпев т§етозоз те1апсћоНсо8 евве, како јс то још Арнстотел но Цнцерону рекао. Генијалан човек одликује сс п физиолошким особииама од обичног. Код њега — геннјалног — сензибилитет .је развијенијп од ирптабилитета. Мозак је развијенији и тежи. Он се храпи на рачун других делова тела. Генијл су обнчно малога раста п кратка врага, да би крв могла мозгу брже струјатн. С тога ретко има генија впсоког раста Гете је н овде нзузстак. Геније има чудновату сличност с дететом, јер је и код њега као и код деце нервпи и церебрални снстом развијенији но у обпчна човека. А мозак је то исто што н нервни снстем; гентиални систем пак истоветан јс са целокупношћу ножуда, страсти. дакле то псто што и воља за живот. А то је код пормалних људн. Геније волн самоћу. Пма иаивности као п деца. Свако је дете у неку руку генијс, као што је и геннје донекле дете. Види II Всћ 8сћор. башш11. ЛУегке — 31. КарЦе! Д ош 6еп1е.