Дело

НАБОЖИЈУ В.1ЕРУ Цртица нз Херцеговине Једнога јутра, дође ми у магазу Снасоје Томов. То вам је био диван човјек ! Висок, а широк, поносит и јуначан, — права слика Краљевића Марка. У херцеговачком устанку 1875. он је био међу првијем, који су прешли у Црну Гору, да се бију за слободу. — Добро јутро ! — викну ми још с врата. — Бог тн помог’0, чоче ! Ела сједи ! — дочеках ја и по* нуднх му столицу. Он сједе. — А шта је то тебе шћерало у Мостар ? — запитах га. — Је ли мене ? — Ја. — Ама допГо сам, да се давијам1) са овијем вашијем трговцем Бркићем. — Ама вјере ти ? — Јесам, вјере ми. — А што, болан ? — Ама, брате, превариме на божијој вјерп Прод’о ми неку робу, па ми се клео да је добра, а ’вамо не ваља ни за црна ђавола — На баш ћете се давијати ? — А хоћу, крста ми, па макар и кућу преврн’о. Болан ни Турчина неби преварио, кад је на божијој вјери. Парпичлч.