Дело

Т Е 0 РII .1А А Н А Г» II0 3 Е ЊЕНА ИСТОРИЈА II ЊЕН ЗНАЧАЈ У НАУДН ПИШЕ Свет. К. Матић 111’ОФЕСОР У обнчном животу, као што јо познато, смрт се сматра као днректна супротност животу, пошто она уништава све оно, што сачињава суштину живота, руши све нзјаве п Функције у којпма се живот изражава. Овако схватање и разликовање живота н смрти је, нема сумње, само израз новршности н наивности, са којом обичан свет посматра и схвата околпу природу, у опште, н објашњава разноликост нојава органског п неорганскога света. А томе у великој мери иде на руку још и утицај религије, којн је увек од нресуднога значаја у укупннм назорима народне масе, а којп ,је учи, да у свима појавама и променама у прпроди гледа неку вншу вољу. нево пасилно мешање са стране, које даје п одузима, поставља и руши. Међу тим, кад се нзблнже загледа у ову ствар. кад се она дубље промотри и научно аналише, онда смрт пн најмањс нс изгледа као неки страховити протпннпк живота, нити има према њему искључнво иротивнички п деструктнвнн карактер. Наукаје. као што знамо, одавно показала, да п смрт нпје ништа друго. пего једпа врста жнвота, да је то самоједна нова Форма, у којој се јавл.а пеирекиднп ток извесних нриродних нојава, које ми зовемо жпвотом. Шта више, сувремсна )с Философија, на основу самих чпњепнца које пр\жа (тзактна наука, дошла до закључка: да у нрироди у опште и нема смрти у обичном смислу те речп, н да свс што мн у нрироди виднмо. нредставља само вечнту нромсну у нојавама снаге и материје. Смрт н жнвотсу но томе само разлпчне изјавс и Форме, у којпма нам се показује снага и матерпја. само особита стања тпх вечитпх, ансолутних п перманентннх при]К)дних чинилаца. Жпвот нпје дакле никакво надахнуће или еманацнја каквог впшст бића, ннти .је онет смрт ишчсзавање какве особите -животие снаге*. како се некад мислило. пли нека божја казна за