Дело

ТЕОРИ.ЈА АНАБИОЗЕ согрешеннја у рају, како то учи догматичка религија, него су то са свим континунрне појаве, нзмеђу којих не ностоји никаква битна разлика. * • Пј**н кад апсграхујемо од ових крајњих фнлософскпх конзеквенаца, има ипак дрво.вно Факата из самог искуства, која су иозната и приступачна и обнчном човеку, и која нам показују. да разлика између живота и смргн нпје башЈако велика и битна, као што то на први поглед изгледа. Да напоменемо овде само обпчну, свакодневну појаву спавања, или т. зв. сан. једно животно стање, које толпко личп на смрт, да су их сви народи од вајкада међу собом упоређивати и назпвани браћом. У спавањује човек, услед умањене циркулације крви у мозгу, нли какве парцијалне анемије мождане коре, мање или више лишен свију психпчких процеса и не показује нн трага од нормалних појава евести. те с тога у многоме ногледу личи на мртваца. Даље, од особите вредности у овом ногледу је и Факат зимњег спавања. који виђамо код многпх сисара, као што су инсективоре, иснроитере. глодари и т. д. Та су Факта пзодавна позната, данас сваки о њима зна и баш их зато сматра као нешто са свим обично. Међу тим те појаве, ма како обичне изгледале. имају особите вредности у погледу на решење животнога проблема; опе бацају особиту светлос.т на однос жпвота према смрти. јер нам очито показују, да разлика између та два стања није ннкако апсолутна. принципнјална, н да прела.з од живота ка емрти п обратно није тако јасан и ошгар како се то обично мислн. Код појава зпмњега сиавања, животнња је лишепа многих животних Функција и по.јава, без којих се живот у опште нн замислити не може, па ииак се онјавља опет, чим за то настану повољне прилике, п жнвотиња, која је пре тога бнла, тако рећи, мртва, на једаи иут оживи као неким волшебним начином. Исто тако н код човека може покашто да наступи извесно стање, познато под пменом прнвпдне смртп илн дубоке летаргије, које толико лпчи на смрт, да науцн ни до данас нпје пошло за руком, да повуче тачпу границу између та два стања. да несумњивим и поузданим знацима утврди деФиннтивни престанак животних појава у таким случајима*). Изгледа, дакле, да се жнвот може да продужује и одржава и у многим елучајима н стањима, која по укупним утисцима више личе на стање -смртн, јер пе показују никакве слпчности са иогодбама и појавама нормалног живота: једном речш да живот може под извесппм околностпма да ирестане за неко време, па да се опет, у згодној прилици, јави у свом актуалном облику. 1) Пре кратког времена је знаменитн нарискн ироФесор Бронардел у својим предавањима опишрно третнрао све тешкоКе, које има наука у таким елучајима као и незгоде које отуд нроиетичу за решење многих чисто практичних.пптања у областп криминалистичке судск^ праксе. Међу тим у најновије време јавл>а се (видп: „Гипс1&пЦ)еа) да је 1)г Сатеге у 81. Јеап (гагЈ уснео да у различностн контура, које показују ручни прсти у мраку, а ирема светлости, позна ту разлику н тако је он добио награду од -0-''00 дин. коју је маркиз Ј’ Огезсћез за то одредио Зио.