Дело

Д К .1 0 250 Још више него до сад побројане чињенице ублажују н изравњују оштри контраст н велики прелом пзмеђу живота и смрти, значајни Фактн смржњавања и исушнвања, који су од вајкада били иредмет највеће и најозби.Ђније нажње и најнтереснијнх исиитивања у биологијн, и о којима ће овде бити опширније реч. Знаменитн нспнтивач природе, ЈЈеемгепћогк бно је, без сумње, ирви, који је опазно да извеснс ннфузорије (ротаторнје), које су пола године биле осушене, оиет поново оживелс, чнм су ноквашене водом (Ер18к>1ае аб 80С1е1а1ет ге§1ат АидПсат е! аНаз Ши5Ггеб \’1го8 зеи сопИпиаИо ппгапбогит Агсапогит Ха1игае <1е1ес1огит. Еи^Ј. Ва1. 1719. г.). Тај опит понављао је више иута, и увек су се показивали исти ресултати Фактичког ожнвљавања, али је он то неправилно објашњавао, држећи, да је томе узрок дебели обмотач у тих животињица, који не допушта да ири нсушнвању испари н вода из унутрашњостн. Тако схватање, које су заступали н некн доцнији испитивачи било је, међу тим. нетачно, јер се доцннје показало, да се таке жнвотињнце прн нсушивању са свнм збрчкају, што. наравно. долази једино услед губитка воде из унутрашњостп тела. Исти тај Факат оживљавања исушених животпња потврдиб је, поеле гридесетину годнна, и ТигћеуШ КееЈћат п код неких црва — нематода. 1743. године открио је ХееЈћаш на уквареној пшеници неке разнолнко испренлетане кончиће, које .је он нзнајпре држао за нека особига вегетабилна влакна. Да би те кончиће испигао, он их овлажп водом и на његово велпко нзненађење у истом трснутку ти кончићн ожнве н онпознауњима једног познатог црва, што живи у ишеннцн — АтрШ1и1а ћ-Шсћ Описујући то своје откриће Хеебћат додаје п ове характеристичне редове: .Ну, што ме је највише зачудило, била је та околност, нгго ја нмам п данас зрна од те уквареве пшенпце, која сам нре две годнне скупно овде у Епглеској, где сам их преко једнога лета држао у једној кути.ји, па их онда собом носио у много гоилију климу, у Португалију, где су провела једно лето: иа она опет и сад показују исту особину, п ако ја иисам могао приметити на њпма никакве промене“ (Хоиуе1ћ-8 ЈесоиуегЊз Ш1ез ауес 1е ЛПсгозсоре раг Т. Хеебћаш. Њабић раг А. Тгетћ1еу 1747. г.). Још нсте године потврдио је тај исти оиит н X. Векер (Непшсћ Вакег) и у нсто време рашп)>но га и на инфузори.је (Нндп: Веу1га§е ул\ пШгНсћет шн1 \ег^пи§епЈет (тећгаисћ иш1 Уегћеззегии^ (1е8 МтгозсорП 111 2\\геу ТћеНеп. Аиз Јет Еп^Пзећеп 108 1Јеи(зсће НћетДг! Аидз. 1754“ п: Наз гит (тећгаисћ 1е1сћ1 цетаеШс М1сго8еор1ит. уогша1б јп Еп^Нзсћег 8ргасће ћезсћпећеп уоп Нги. Не1п. Г.акег, тш аћег ит зетег УогДгеГНсћкеИ \\И1еи јпз Теићзсће ићегзеГг! уоп Ј. 1ј. 81. 2иг1ећ 1753.).*) У оживљавању осушеннх ангуилида иостпгли су цшнијо истс ресултатс и у исто вромо п знамсннтп Францускн нрмрод2) Бекер поилње у ово.м евом делу и неког Непгу Ро\\’вг-а, којн као да је за ове оиите знао још 1664. дакле још ире ћееиеиВоск-а, према чему изгледа да љему н ирипа.га приоритет у овим открикима.