Дело

ТЕОРНЈА АНАБИОЗЕ њак Бнфоп п нзврснн физиол.ог Фонгана. Бифон је сам опнт извео правндно, али га је само мпстпФИковао многим нејасним и Фантастнчним објашњељима (Шз^оЈге с!е 1а ^епегаћоп. ("Оеиугез сотр1е1е8 4е ВиЉ ауес 1е8 8ир1ете}><Ј8. В<1. IV. 1844). Фонтана је, међу тнм саму ствар многојасннје нзвео п рарложно н, преносећп своја испитивања и на друге жнвотпње дошао је^до закључка, који .јс он умео да прецпзира и генералпше као општи^ ^шрћднп закон. (Впдп његову чувену расправу : Аћћаш11ип§ цћег 4а8 УГрегп^Ш;, Аиз (1ет Ггапг. ићегбе^г! I В4. 8. 61, 62. ВегПп 1787. г.) Исте ресудтате н на пстом објекгу постиг.ш су даље н: Тгатћ1еу (1750.)’) СБаП1п1 (Бе11е та1аШе с1е1 §гапо 1п егћа, 1гаИа1:о .зћшео-БзЈсо. Резаго 1759.)3 4), РгапсГз Ваиег (још 1824. год. у свом делу : ОћзегсаИопз писгозеорГ^иез е1с. Аппаћ 4. 8с1епсе8 паћггеПез Раггз 1824.), ВоЉесБ (1775. г.) н т. д. Ну најопшпрннја н најбоља нспитивања о оживљавању на тај начин умртвљеннх животиња дао је, без сумње, први пут Шпаланцани. Сем тога он је првп показао, да многе животиње не само исушпвањем него и расхлађивањем до 19° (дакле емржњавањем) не губе још своју жпвотну моћ. и могу под згодним погодбама опет оживстн (Впди: „Посматрања и експернментн о некпм чудноватим животињама, које посматрач може по вољн да повраћа из смрти у живот.“ Претноследњп одељак. друга свеска његова великог дела: 0ризси1е8 с!е рћузГцие атта1е е! уе§е!а1е, 1га(1ш1з с!е 1' НаКеп раг Ј. 8епећпег. Сепете 1777. г.). У Немачкој је Карл Авгусг Спгмунд Шулце бно првп. којп је нравпо такве експерименте (часопнс 1п8 од Окена за 1834. год.) и најревносннје пропагирао и бранио теорију о ожнвљавању, која у Немачкој, захваљујући ауторитету Еренбергову, којн је нротив ње војевао, нпје за дуго могла ухватити корена. На природњачком скупу у Фра.јбургу 1838. г. Шулце је са највећим успехом демонстровао евоје оните и са тардиградама (МаегоћтШз-ом), али прави значај тих чињепица пзврпуо је н осумњнчпо Еренберг својим чудноватим објашњењем. да су поново оживеле нндивидуе само нотомци оних исушених. У Француској се. међу тим, све више умножавао број испитивача и чпњенпца у том нравцу. Доајер (Ноауеге) је у свему нотврдио опажања Шпаланцаннјева п поткрепио их још више тиме, што је тардиграде н ротаторије ожпвљавао н онда. кад их је претходно сушио у вакуму до 125 односно 153 степена топлоте (Апп. Јез зсГепсез паћ Т. 14. 1840. г.). Мало доцније потврдио је и Давен (Бам-аше) то исто како код ротаторија (Сотрћз гепбиз с!е Г Ас. с1. зс. 1859. Рапз), тако И КОД АисрКПик 1гШс1, чпје .је ларве он најзад држао по неколпко дана у концентрованим растворима некпх најотровнијнх бнљнпх алкалопда као пгго су: морФијум, стрнхннн. 3) ТгашШеу то потврћује још у предговору евога превода ^еесЊат-ова дела : ^окуеПез (ЈесопгеКеб е!с. 4) Интересно је објашњење, којим Гианинп пропраћа ову појаву. Он вели : „Тај Фактум не слаже се са стварима појамним човеку, али је творцу било по во.ђп, да то тако удеси“.