Дело

атропин, никотнн н г. д. па нх опет оживљавао, квашењем у води. (Сошр1ез гепЛиз с1е Г Ас. <1. зсјеп. 1855. г. Рапз.)5) Најзад су овн н околики успесн и у Немачкој поново прибавилн вредност и овој врсти прнродпог иснитнвања. Тако је пећ 1858. год. Кин нотврдио потпуно ресултате оживљавања код исушених ангвилида, нроширпвши их и на Рхрзасаз М1оишп И. (2еИзсћг. 1иг шззепзсћ. 2оо1о"1е Тесрг^ 1858 Ва 9 8. 130). 1865-6. ОгееГГ је онет изнео нека нова и знатнадатау том погледу. Своје експсрпмеите он је проширио и па амебе н показао је. да за цело време док тако осушене животиње не оживе, у њима у опшге не постојн никакав промет градива, пошто се Фрагменти хране, који се десе у желудцу таквих животиња, за све то време ни мадо не мењају®). На основу тпх ресултата доцније ,је у Немачкој заснована и разрађена читава теорија о оживљавању, у чему највише заслуга има знаменнти физиолог Прајер, као што ћемо то у даљим редовима вндетп. Ну, сви ови усиееп у оживљавању саеушенпх животиња нпсу могли да доведу до потиупе победе у науци, по свој прилпцп с тога , што понеком испитнвачу опити таке врсте ннсу могли ноћн за руком услед недовољне пажње н обазривости, која је нрп томе ногребна. II данас има многих, који у ову ствар сумњају, неки је чак н одсудно поричу1) , а највише нх је, који те појаве приписују само велнкој ресистенцији, коју пиже животиње показују према интензивној температури. Са свим друкчпје п много повољније, међу тим, стоји у овоме погледу ствар са другпм Фактом, са т. зв. замржњавањем животиња. То су Факта која се дају иоказатп н на вншим животињама, које су приступачније опиту, и с гога иружају впше убеДљивији н прецизнији магеријал. Г1рве примере и опите н у овој врсти нриродног иснптнвања дао је опет знаменити духовник Шналанцани. У своме иоменутом делу оп, пзмеђу осталог , наномпње да иекс пнфузорије могу н носле замржњавања у новољним нрпликама, ноново ожнвети. Доцније је он опитом показао да код нужева зими на једпом стеиену испод нуле престаје аисорици.ја кпсеоника као и пулзација срца н цнркулација крви, иа ипак они оживе на пролеће (Мега. «иг I. гезр. 1га(1. раг Зепећјег 1803.). Даље, Шпаланцани је јаја од свилене бубе расхлађивао до на 56® Фаренхајтових, п она нпсу опет пзгубила сво.ју животну моћ. ®) Сћаг1е8 Воппе! (Оеплтез 6’ НЈз1о1ге па1иге11е 1779, Т. \ I. б) * 8б) Само оно што хемнјскн измен.ује гкап.а, као што су раство)>и : еублимата Г>акарног витриола, као и све киселине, убија са свим ове ларве. С>) АгсМу Гпг Ш1Сго8Сор18сће Апа1оппе 1Н6Г>. I В(1. '1866. II ВЈ. 7> Види: 1)г. ОНо Хасћапаз: „Копеп <Ие Ко1а1опеп чпЈ ТагЛегаДен пасћ тоНвћ \н->1гпск. млеЈег апПећсп оЈег пЈсћГ ?“ (Шо1. Сеп1га1ћ1а11 VI ВЈ. 1887. г.); дал.е : ћиЈш§ Г1а1е, ВеИга^е у.иг КаГигеезсћ. Јег Ко1а1опеп. (Јспа1зсћ. ИеНзсћг. Гиг Иакипу. 19 ВЈ. 1885.); 8етрег „Ше паГигНсћеи Ех181епгћеЈ. Јег ТМеге“ ЕеЈр/ле 1880 и т. д. 8) Велика реситентност јаја у неких артронода према температури је одавна нозната ствар, о кпјој је н зоолог Клаус реФеровао једном прилнком иа скупу природњака у Лајпцигу 1872.