Дело

ТЕОРИЈА АИАБИОЗЕ 259 рн^г. 12'. 1лб1ег ((тоо(1аг1 (1е јп§ес118. 76), 8*1скпеу (Еззау оп (ће Сгги!)) и други расхлађива.1п су ларве и гусеипце толико, да се оне скроз замрзну , па су их опет,лаганнм загревањем оживљавали. У области ннсеката чинили су с.шчне оиптц. још н: Кеашпиг (А1еш. зиг 1ез хпзес!;. II и V 1788), Козз (ВЉИо1к**ипп'. с!е бепеуе 1836 III 423), Кггку и брепсе (Е1п1еНип§ 1п сНе Еп1:ото1о§1еЛ1 505 1823 г. н 495, 497, 514 стр. од 1824). Ј. Кућег (Ве11га§е гиг Уеги-апсПип^з^езсћтћГе е11и§ег КаГегагГеи. Ма^аг. Ј. ЕиЉт уоп Е. Сгегтаг ипЈ 1807 В(1. II), МагзсћаП На11. (НућегпаПоп РћПоз Тгап8ас110П8 1832 ра§. 335, 339, 356), Е. (4. биКег (Уегзисћ еГс. СгбГТт^еп 1774 ра§. 167, 168). 0. Ке\срог1 (Тетр. оГ. 1пзес1:. РћПоз. Тгапзас. II 1837 ра§. 300 н 302), КиЈо1рћ1 (РћузПо^е 1 ра§. 284 ст. и т. д.). Ти н још многи други псиитивачи потврдилп су најзад тај Факат и иа многим впшпм животиљама — кнчмењацима, као што су рибе, амФпбије п т. д. Још је Палас наговештавао (КиЈо1рћј, Рћузш1. 1 ра§.) да је у сибирским језерима, која се зпмп до дна замржњавају, налазпо смрзнуте рпбе (Сургшиз Сагаззшз), а Јоћп ЕгаикНп, испитнвач северног пола, ппше о жабама, које су налажене смрзнуте, па су топлотом опет повраНане у жпвот. То исто гврди о рпбама и ШсћагЈзои, лекар па Франклиновој експеднцпји. као и Вишуа (Метоггез сопсегп. 1е Рћуз1о1. е!с. Јез Роњзопз Мет. с1е Г асас1. Ј. зс1еп. Ј. Типп Т. \ II р. 88 н 112), а о жабама О-аутагс! (ВЉПоГћ. иппт. с1е Оепете 1840 г. ра§. 207), а нарочито Француски пспптнвач НгапегП (Аш). 3. зслепс. паГиг. Т. 17 1852 р. 10). којп је то с успехом п експерпментима потврдио. У новије време пак таки експерпментп су врло често прављеии и пма доста научника, који то и данас производе у својпм лабораторијама н показују својим ученицнма и слушаоцима9). Најзад п код виших топлокрвних кпчмењака — код сисара , постоје неколика поуздана дата о ожив.Ђавању замрзпутих индивидуа10). У сгручној лптератури помиње се један случај са малим мачетом које је било смрзнуто, па уношено чак и у етар и опет лаганим и постепеним загревањем ожнвело (6-аеа, ХаТиг иш! Еећеп. 7. В<1. 1871 стр. 182). Чак и за човека постоји један аутентичан случај који, поред осталих, наиомиље Еог!ћег§ј11 (\Утке Јеи!зсћ уоп бГгиуе, Вгез1аи 1810 стр. 81). 21. Фебруара 1799. год. нађен је у НогН\се1 ХогГћ \Уа1ез. један замрзнут човек, који је блпзу седам сати лежао у снегу, потиуно умртвљен. без пулзације, циркулације н икаквих трагова живота. и опет је постепеним загревањем ожнвео. У круг сличних, а можда и истих, појава могу се убројатн најзад, и познати случајеви самовољног укопавања живих људи, којп се. по пзвешћима мпогих путника и нспитивача, налазе код Фанатпчних нсто9) Види: ЦД Ргауег, ЕгГогзсћип^ (1ез ћећеиз. Јепа 1873. стр, 31.; дал>е: РГЈи&еРз АгсМу Г. Ц. ^езашшГе Рћузјо1ое1е. Вопа 1872. 6. ВЈ. стр 235. 10) Па и код животиња тако нежног ткања, као што су медузе, посматрао је Романес (1877. год-) поново ожпв.вавање и онда, кад су се оне скроз бпде заледиле тако, да им је од честп и ткање било разорено. У најновије време констатовано је неколико таквих случајева ц код црва Аот1со1а А. (2оо1о&. Аиге^ег 19. ВЈ. стр. 3. 1896. гЛ.