Дело

II Р II II К 0 Р А Ц II РОМАН ј^. ЈА. ј^ТАЊУКОВИЋА (Наставак) ПЛАВА XI II. Мало збуњена изливом такве заносне радости, РимаМихајловна похита да унозна Стрепетова са свима и показа му место крај себе. Све жене, које су већ слушале од Риме Михајловне о њеном сапутнику на железници, дочекаше госта срдачно и с )Ном ^РУсарском проототом, која одмах избави Стрепетова од снебивл>иве забуне, која га беше обузела у ирви мах, н он се °Р30 осети необично добро и лагодио за округлим столом , у овој маленој соби, где му се сви показаше тако добри и че< пп и, а Рима Михајловна — необично млада п мила са својом низ лођа пушгеном косом. Мушкарци се, уосталом, показаше према новом госту уздржњивије. Петров навуче на се још више солидне озбињностп и заподену медецински разговор с Вером Александровном. а докгор се Черник уозбињи и ћутећи пушаше, обретко бацај.\ћи упитне погледе час на Веру Александровну, час на новога госта, о ком он нпшта није чуо раније. Па женскпње је Стреиетов очевидно учинио одмах добар угисак. Нешто непосредно, нп најмање налик на петроградски шаолон, струјало је из овога здравог, руменог, црнооког младића, коме тако лепо пристајаше и та снебивњивост, и та на-