Дело

Д Е Л 0 270 разговор и с чисто жбнским тактом обрати се Стрепетову с оним без икаква значења питањима, која храбре снебивњива госта, избавњајући га од нелагодног Кутања. Чак и ова ружна, озбиљна девојка, обично ћутљива у друштву, и она је за по штогод питала Стрепегова и, ни сама не знајући зашто, вееело се смешила. — А ми смо мислили да ћете и пре доћи ! — продуживаше Вењецка, иредајући му чашу чаја. — Ја сам се канио, и прошасте недеље чак сам био пошао овамо — Па шта ? — На . . . ннсам дошао ! — одговараше кроза смех Стрепотов, црвенећи у исто време при иомисли како се малодушно вратно, пошто је већ био на самим вратима. — Зашто нисте дошлп ? — Па побојао сам се да не сметам у послу Рими Михајловној н . . . врагио сам се Данас, као што видиге, нисам се уилашио ! — додаде Стрепетов с осмехом. — И добро сте учинили ! — љубазно изусти Вера Александровна. — Знам ја Риму ! — узвикну Коврова. — Она свакога плаши својим исиитима. А Вн не обраћајте иажњу на њене речи и долазите кад год Вам се прохте. Хоће већ да нреучи. — Ја га ништа нисам плашила! — утаче се Рима Михајловна. — Не не, али Ја сам се ипак бојао. — Ви сте, јамачно, већ стигли да начини ге нознанства нисте као ове наше калу^ерице, које овде живе годинама и не виде људе ? — даље питаше Коврова. — Никаква ! У осталом, опростите. . . II Стреиетов иснрича о познансгву у намештеним собама с једним „прекрасним” човеком и с домаћинима : Ииатом Никнтићем, његовом иасторком и с „Немцима.” — То су сва моја познанства, ако не рачунам Чиркова и она лица којима сам раздавао своја ирепоручна писма. Сећато ли се, Рима Михајловна, какве сам паде полагао на њих? — II јесу ли Вам помогла ? — упита девојка.