Дело

= _____ првн кораци 271 — Не баш особито ! Петроград дакле за сад није оправдао Ваше наде. Он ј&и је показао; Рима Михајловна, да сам ја био велики лудак, када сам, идући овамо, замишљао као да треба само изнети сбоја препоручна писма, и... „заповедајте, ето места.» Он брзо;-до'длама крила овај Ваш Петроград! — додаде младић. — Ја га не волим . . . Бездушна, невашала , зла варош ! — узвикну Коврова. — Испричајте нам Вп своје петроградске утиске. То мора бнти занимљиво. — Мучно. — Прпчајте причајто ! — зачуше се женски гласови. Јест, можда Павло Сергијевић не жоли, а ви га нагоните ! умеша се Рима Михајловна. — Нису сви такве Нуталице као ти, Рима! Причајте, причајте, Павле Сергијевићу ! — наваљиваше Коврова. Стреиетов стаде причати о својим првим корацима, цртајући портрете од лица, сцене, разговоре, час с наивним хумој)ОМ оезазленог паланчанина, час с ватреним осећањем онога младог, неизвештаченог чуђења или негодовања, како већ давно нису имале прилике да чују ове хапсенице.доктори ни у својим болницама нп на жур-Фиксовима код својих колега. Нешто лепо, свеже, као опојни задах пролећа, нешто недавно ааборав.кено у сухопарним медицинским књигама, проФесорским лекцијама, специјалним разговорима и у раду, само се од себе доставњаше слушаоцима из овога говора младићевог , и кад он на једанпут прекиде причање, као мало постиђен што је дуго говорио и собом заузео општу пажњу ових озбиљннх учених жена, оне га молах-у још да прича о својим доживњајима. ^ Зар Вам се није досадпло слушатп моје брбњање ? снеоивајући се рече он и погледа на Риму Михајловну, чисто питајући је за савет: да ли да продужи или не. 1 оворите ! — проромони она, нехотице осмехујући се. П Сгрепетов наново поче говоритн о све.м оном што га |о изненадило у Иетрограду. Препуњен утисцима, узбуђен саоС К;,њем’ он се иусти у отворене изливе : причао је о својим I а« ■ шрањима првих часова, о својим надама, ,о том како ће