Дело

Д Е .1 0 удесити живот, како ће довести мајку и сестре; причао је како се мати бојала за њега, опомињући га да се чува познанстава, како су му и овде сви преиоручивали обазривост, како му је кадшто мучно самоме без пријатења у овој немилосрдној вароши, гдо с таквим сумњичењем гледају на младиће, као да је младост већ сама собом некакав нрестун , и где му се ио некад на мах учини да је он, у истнни, крив зато, што има двадесет и две године и што хоће часно ссбп да извојује комадхлеба. II тај цинички Кирјаков ! Па тај Неустројев ! Па морал Чирковљев ! У његовим журним, иснрекиданим, изливима било је толик ) заношљиве искрености; сам говорник, уз пркос првим недаћама, бпо је прожет тако радосним, пуним живота осећањем, таквом вером у живот и л>уде, да се ова безазлена отвореност , ова готовост открити душу пред људма које је Стрепетов видео први пут — не само није )чинила чудновата, већје, напротив све очарала. као нешто ново , давно нечувено у ирактичном Петрограду. Чак и ироФесор Черник, претерани песимист , који је сумњао и у медицину , у којој је извојевао себи велики глас, пажљиво слушаше младића. Благ, љубазан осмех давно је већ шрао на његовим танким уснама, и он је час по час симпатично погледао на узбуђено, пуно животне жеђи, лице Стреиетова, и у исто време се буђаше у души му болна завист човска који осећа да је у животном комешању изгубио ону искрену чисту веру у идеал добра, којом као да је био сав прожег овај за сада „срећни” младић, који нн мало не личи на већину практичних младих људи последњих дана. «И у каквој је само Аркадији он сачувао такву свежипу и наивност ?» — нагпђаше доктор. Стрепетов брзо осети да се свима свидео. Само Рима Михајловна, чињаше му се, није на њ обраћала пажњу и била је иовучепа п хладна. И то му је јако падало на жао. Он је желео да баш она буде према њему блажа, дружевнија , да јој % се нскраде која реч болећивости. Зар није он, у главном, баш ње ради п говорио ? Пажња других, ако му је и годила, није у његовим очима имала таквога значаја , као што би га имала љубазна реч Риме Михајловне. «Она се променила. Није она,