Дело

ПРВИ КОРАДИ 273 која је била на лађи,* —долажаше у главу младићу. Стрепетов је не једном тога вечера покушавао да почне разговор с њом, али се ј5азгов<Зр прекндао на првим речима. Себи за чудо, он V је сада осећао неко плашљиво узбуђење, које му сметаше да с њом ггочне разговор с оном слободом, с каквом је говорио раније. Јва.-време пута. И он је кришом погледао на Риму Михајловну, погледао и брзо окретао очи, сусрећући случајно непроменњиви, мирни поглед великих јој црннх очију , — чисто бојећи се да се она како не наљути на то, што се он, недостојан, усуђује наслађивати се овом „мадоном,в како је он у памети већ називао Риму Михајловну. «И како је то он, слепац, могао пређе, на лађи, не опазити ову узвишену, пуну духа лепоту ? ! Зашто се тек сада она јавила у својој красоти, управо му изненада очи отворивши ?” — питао се више пута младић, срећан већ и тим што је види што осећа да је ту. Све се сада на овој озбињној студенткињи чинило Стрепетову као нешто идеално, као нешто надахнуто, што улива жењу да јој се човек поклони, као вишем бићу , из другога света. Пређашње осећање поштовања под новим утиском доби од једанпут облик обожавања. По обичају свих девичанских природа, које су њубави жедне, али је још нису окусиле и које нису искварене јевтиним миловањима, он је сада идеализовао до смешнога предмет свога обожавања , и, разуме се, никаква нескромна мисао није проФанисала његово побожно осећање, када, стидл>иво кријући га у дубини душе , обазриво погледаше на лепушкасти , прави класички , чисто извајани , проФил своје суседе. Под овим девичанским белим челом, чинило се Стрепетову, морале су се ројити племените,, узвишене мисли. II та њена ћутљива уздржљивост освајала је неком загонетношћу. У овим кадиФастим очима, кротким и замишљеним, он је видео дубину и ум, одрицање себе и тиху, притајену гугу. Стиснуте, бујне. црвене уснице, посуте маљама, говораху му о енергији овога на очи слабога створења. Цела њена гипка Фигура, сваки њен тихи покрет, као у жена на истоку , чинио му се пун чаробне грације и девичанске скромности, која говорн да