Дело

Д К Л 0 286 да будете мој гост. А шта, моја Вам музика није сметала радити ? Ако смета, можете затворити врата. — 0, не, нимало није сметала. Напротив. . — Ви јамачно волите музику ? — Волим ! — узбуђено одговори Сгреиетов. Чирков упре ноглед у младића и, смешкајући се, занита : — Али што сте Ви данас тако раслоложени , Павле Сергијевићу?... Да немате каквих добрих гласова о месту ? Ово неочекивано питањо збуни Стрепетова. Он поцрвене, како само могу црвенети зањубљени , чије сумњичење у сваком питању слути да је њихова љубавна тајна откривена. Он промрмља да никаквих утешних гласова о месту још нема. — Али зато сам добио кондицију ! — живо прихвати он . старајући се да савлада сво]у забуну. — Кондицију ? Е то је још незнатна добит. А јесте ли били кодВариицке? Стрепетов одговори да се она још није врагила из иностранства. — Неминовно је морате походити, неминовно ! — брижљиво поче Чирков. — Ја сам, ето, ономад у суботу говорио ио други пут о Вама у клубу с једним чиновником од утицаја у банци, али за сад су ту само неодређена обећања. Чак је и непријатно. При свој жељи да Вам помогнем , ја до сада ништа још не могох учинити , а што бих могао, то онкако није за Вас. Стреиетова дарну таква брижљивосг, и он нађе да је дужан захвалити Чиркову. — Захваљивати немате на чем ! — нроговори Чирков Он се иодиже са наслоњаче и, ириближив се Стренетову, продужи: Добрим намерама и иакао је поплочап, али шта иомаже ? Па ипак ја хоћу да Ви, драги Иавле Сергијевићу, верујете да Вас ја нисам заборавио и напрегнућу све сило да Вас наместим .. Та Ваш је отац некада био мој једини, најбољп пријатељ ! роче на једанпут, са срдачном жицом у гласу , стежући руку Отрепетовљеву више лакта. Затнм му пусти руку и поче говорити својим обичним ироничним тоном: — II при свем том, успркос мојега заузимања , Ви ћете,