Дело

288 Д Е л о устима то није без дражи, а ? — осмехну се он. — Једном речју, Ваша је тетка сасвим на виспни познатих погледа I изговори његово превасходство последњу Фразу оним обичним својим двосмисленим тоном, који доводи у заблуду људе који мало познају Чиркова, оставжајући их у сумњи: да ли он хвали или куди ? — Тако дакле Ви, Павле Сергијевићу , немојте јој се противити, ако Вас удостоји разговором по укусу ето тих новина, иначе ћете све покварнти !... Уз то се, она веле, и дописује са самим издавачем !... и сама по мало кријумчари чланке. Тако, нек она говори што јој падне на ум — зар мало сада трабуњају ! — заврши Чирков с најпрезривијим изразом. — Непримамљива ФОтограФија ! — изусти обезнањени паланчаиин, који беше кроз маглу схватио значење тих речи у бе* седи Чирковљевој, али ипак разумео општи јој смисао и од њега се очевидно узбунио. — Непримамњива ? — прихвати Чирков — Пазите да се, познавши се с ориђиналом, не заљубиге у своју тстицу ! Она је врло лепа ретрогратка, и покрај њених тридесет и више година, и, веле, уме да лови младе прозелите. Озбиљио заљубљивати се, у осталом, но препоручујем, а... мало удварати се лепој женици у Ваше године не шкоди ! — додаде у шалн Чирков, жмиркајући очима, што је дало његову лицу израз лукавог цинизма. — Воппе ЈогНгпе... То је... Тако, Ви одлучно одбпјате да доручкујете ? — прекиде Чирков. — Е, до виђења, драгп Павле Сергијевићу ! — опрости се Чирков с љубазним дружељубљем, чисто не опажајући непријатан утисак, учињен последњим његовим речима на младића — А што нисте остали да доручкујете ? — запита Аксјуша у дочекаоници, испраћајући Стрепетова. — Немам кад да доручкујем код Вас! — сухо одсече Стрепетов, журно излазећи панол.е, — Одвратан циник! — ироговори оп гласно, када, осетивши се на улици, потпуно схватп значење Чпрковљевих савета и његове лаке погледе на одношаје према женама. Овај тек довршенн разговор учини се Стрепетсву као комад блата, бачен. у нешто светло и чисто, што се чувало у његовој души. Нс разумевајући још, као сви неискварени и врло млади људп, сву сложност и супротности људскога карактера,