Дело

289

Ш'ВИ КОРЛци навикнут на категоричке закључке, Стрепетев се није могао разабрати у разноврсним осећањима, која га обузеше при ми* слима о* Чиркову. Он- просто није знао шта да мисли о чо V веку, који је тако циничач а свира сонате с онако искреним осећањем ? Како да се измири све то што је он говорио с његовим..«ду*кбеним положајем ? И он осећаше да је, уз пркос протесту узбуњенога срца, ум овога скептика позитивно импоновао ; гнев и одвратност, који у њему кипљаху, обезоружаваху се при помисли на особиту, али несумњиво искрену болећивост, коју је показао према њему тај исти Ициникв од часа првога познанства. И сама та Валентина Марковна у исто време изазва према себи осећање непријатељства и јако заголица његову радозналосг поводом оцене Чирковљеве. Он се сада присети разних знакова своје матере, која је све некако избегавала да улази у појединости о удаји ове сроднице, — удаји, коју мати није одобравала ; сети се прича о богаташу Варницком, и одлучи отићи који пут тетки, да би само имао појам о том новом за њ типу — петроградској госпођи, која проповеда некакво своје јеванђеље. Али, наравно, он ни по што неће послушати ^гнусне” савете ициникове.” Он не намерава удварати се сличној особи и, разуме се, неће тражити њене заштите. До ђавола и с том заштитом ! Он ће прокрчити себи пут и без Валентине Марковне! Чисто ради умирења узбуњеног осећања мисли Стренетовљеве се наново окретоше Рими Михајловној, и при поређењу лик њен још јасније засја у срцу његову. Он брзо заборави и цинизам Чирковљев, и тетку, и мишљаше да је ипак овај божји овет красан, а људи добри и искрени. Стрепетов је ишао на Лиговку, Галанину, да се извести о кондицији и да захвали добром човеку за труд ; али дошавши до Литејне, одлучно скрете у ту улицу, чисто вучен неком силом са стране и, место Лиговке, нађе се на Кирочној, готово код Тавричке градине, недалеко од велике четвороспратне куће у чијем је дворишту био стан Вењецке и Нерпине •