Дело

«Можда ће је срести ? Она је, колико се сећа, говорила да хода сваког дана, после дванаест!* — мишљаше он, ходајући горе доле по Кирочној и упирући поглед мало не у свако жонско, надајући се да види Рпму. «Она !" Срце му јаче поче куцати, кад из далека опази где му се примиче малена женска Фигура. Он се на једанпут збуни и уплаши, као ђаче, домишљајући се и не налазећи згодан начин како да објасни откуд он ту. Већ је готово хтео да се окрене натраг и да «ухвати маглу,” кад га обасја срећна мисао : ои застаде код врата најближе куће и упре погледом у нумеру на њој. Сад се нема чега бојати. Он ће објаснити „неочекивани” сусрет невином лажју : тражи кућу, у којој живи госиодин који је обећао кондицију. Кад је, по његову рачуну, Рпма Михајловна морала већ бити близу, Стрепетов се одмаче од куће и, сав премро од узбу^ења не одлучујући се да подигне очију, пође јој на сусрет. Кајпосле, он подиже очи и угледа пред собом остарију, ружну даму, тако налик на Риму Михајловну, као што личи вештица на анђела! И наш се младић не мбже уздржати од усклика и одмах затим обдари даму иогледом, пуним таквог израза досаде и разочарања, да се дама срдито окреге и јамачно опенп Стренетова или за суманутог или за најгорег невањалца. За време ове дуге проходње, најпре по Кирочној, а затим по празним алејама Тавричке градине, било је још неколико таких несрећних сусрета и таких истих разочарања. тако да Сгрепетов, који изгуби сваку наду, пође, најпосле, на Лиговку, при свем том загледајући, уз иут, у женске Фигуре које му иђаху у коб — оштрим, немирним погледом онога зањубњеног који се налази у „стадији" када му се сви ови «неочекивани” сусрети с објашњоњпма, изатканим од белих жица, још чине необична срећа. Ис усуђујући се чак ни да сања о чешћем иохођењу стана на Кирочпој, он се одлучи да какогод сазна у које часове и гдо поименце хода Рима, и, ако му тн часови буду слободни, он ће долазитн да јо погледа из далека, разуме се, неоиажен^ да не би увредио свог идола. (НаставиКе се)